Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Уредишптво Анала молп сараднпке да рукоппсе достављају прпдржавајућп се следећпх правпла: 1. Своје радове (чланке, прилоге, дпскуспје, прпказе, судску праксу птд.) кзцатп па пуиом паппру (не на пелпру), са проредом п са довољно белпне са стране (27 редова на странп и 60 словних места у реду). 2. Уз рад иамењен рубрпцп ~Чландп“ нстовремено доставптп апстракт (скраћенп резпме) од 10 до 20 редова, резпме око 25 редова, п кључне речп са највшпе пет цзраза, без свеза. Апстракт п резпме куцатц на нсти начин као што је предвпђено под тачком 1. 3. Уз сваки потпнсан рад доставптп потпуне податке о звању, тачну адресу, број жнрорачуна, телефон на радном месту п у стану. 4. Прпказп књпга ие бп требало да буду дужи од 10 куцанпх страна. 5. Ако је рукоппс куцан ппсаћом машпном, фусноте треба куцатп на крају рада (пе пспод текста на странп), такође са проредом п са довољно белпне са стране. п то тако да нумерацпја фуснота иде од броја 1 па надаље за цео рад (не правптп посебну нумерацију за поједпна поглавља). 6. Навођење лптературе треба да садржи прецизне податке, и то следећпм редом: аутор (прво пме, па онда презпме), назпв дела, пздавач, место п годпна нздања, број цнтиране стране илп тачке пасуса. ПРИМЕР: Андрија Гамс, Основи стварноГ Права, VI дздање, Научна књнга, Београд 1971, стр. 112; Gabriel Marty, Pierre Raynaud, Droit civil, II Les biens, Sirey, Paris 1965, crp. 39. 7. За радове објављене y часоппсима, као и за прописе објављене у службешш гласплпма, навести, после аутора п наслова рада. следеће податке: назив часогшса (службеног гласпла), број п година излажења часоппса (службепог гласпла), број цитпране стране. ПРИМЕР: Михаило Константпновић, ~Основ одговорностп за проузроковацу штету“, Архив за правне и друштвене науке. бр. 3/1952, стр. 296; чл. 32 Закона о облпгацпошш односима, Службени лист СФРЈ , бр. 29/1978. 8. За радове објављене у зборннцпма, ендиклопедијама н сл. важж исто (навестп име и презпме редактора уколико је означено). ПРИМЕР: Pierre Tercier, „Cent ans de responsabilite civile en droit suisse“, in Hwulert Jahre Schweizerisches Obligationenrecht, Universitatsverlag, Freiburg 1982, crp. 203; Владнмир Karrop, ~Купопродаја“, № 37, Енииклопедија имовинскоГ права и права удруженог рада , том први, Београд 1978, стр. 805. 9. Навођење судских одлука треба да садржи што потпунпје податке (врста п број одлуке, суд, датум када је донесена, публикација у којој је објављена, односно назначење да је корншћена из судске архпве). ПРИМЕР: Решење Уставног суда СР Србнје 111 У, бр. 82/72, од 31. маја 1972, Зборник судске праксе, бр 7-8/1982, одл. бр. 29; Решење Врховног суда Југославије, Рев. 2155/64, од 24. септембра 1964, Збирка судских одлука , кљ. X, св. 3, одл. бр. 319. 10. Уколико се једно дело нстог аутора цптира у више фуснота (које нпсу непосредно једна пза друге), после пмена и презпмеиа аутора другп п сваки следећп пут употребпти скраћенпду op. cit. Уколико се једпо дело истог аутора цитпра у фусиотама које непосредно следе једпа за другом, после првог навођења потпуних података о аутору и о делу употребити скраћепицу ibid.