Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

беђују кредите у укупном износу преко 10 милиона долара у току 12 месеци страним владама или агенцијама; забрану америчкој влади да обезбеђује или улази у уговоре којима се обезбеђује било каква роба или услуге од страних влада, које се сматрају одговорним за поменуте повреде верске слободе. 26 Скоро је извесно да he владе и парламенти, нарочито у зсмљама источие Европе, које су директно зависне од америчке помоћи, после овога закона оклевати да се укључе у европски тренд огранпчавања права на промену верског убеђења, а нарочито законодавног регулисања непримереног деловања и последица које изазива злоупотреба слободе вероисповести од стране појединих верских група и секти. Такве активности, нарочито на законодавном плану, лако би могле доћи под удар овог закона чије одредбе прилично флексибилно дефинишу понашања која називају „повредама верске слободе“. Стога се против злоупотребе права на слободу вероисповести треба борити незаконским, или назовимо их „позитивним" мерама; увсфењем верске наставе у државним школама (која постоји у скоро свим земљама Европске уније), увсфењем духовника у војску, затворе, болнице и старачке домове, бољим информисањем људи и указивањем на поменуте проблеме у медијима, стварањем удружења које ће пружати помоћ жртвама или породицама жртава таквих активности, формирањем државних тела која ће пратити рад нових верских покрета и размењивати информације са сличним телима у другим земљама, разумном денационализацијом црквене имовине (чиме би се ојачала економска основа за њену самоодбравгу), применом административних мера (нарочито на плану контроле финансија и извора финансија појединих верских група), ефикаснијом применом постојећих кривичноправних и грађанскоправних механизама, итд. Но, уколико то није довољно - а у већем броју земаља уједињене Европе углавном се показало да се, и поред ефикасно организованих правних система, та врста злоупотребе слободе вероисповести све више шири - онда би било неопходно прибећи и законском регулисању. To се нарочито односи на земље ~у транзицији“, чији су правни механизми често још недовољно изграђени и ефикасни да би се снажније, via facti, одупрли нарастајућим нападима на постојеће верско убеђење појединаца и група. Управо у тим земљама некадашње тзв. Источне Европе, активности бројних агресивних верских организација одн. „група верске, спиритуалне или езотеричне природе" (како их одскора назива Nastase Report) још су у већем порасту него у Западној Европи.

26 Public Law 105-292 - Oct. 27, 1998, 112 Stat. 2806-2807.

359

Сима Аврамовић, Верска слобода и њена злоупотреба (стр. 346-364)