Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Отуда he вероватно баш ту, у одређеним околностима, бити неопходно да се прибегне и изричитом законском регулисању угрожавања слободе верског убеђења од стране агресивних верских група. To се, међутим, мора чинити крајње опрезно, јер је веома танка линија преко које се може склизнути у угрожавање права на слободу манифестовања верског уверења и покренути ~лов на вештице" на почетку новог миленијума. У евентуалним прописима требало би избегавати опште квалификације, попут „агресивно", „насилно" деловање и слично, јер би оне могле привлачити пажњу као арбитрарне. С друге стране, то и не би било неопходно, јер се свака примена принуде (физичке и менталне), па н у случајевима напада на постојећа верска уверења, може квалификовати као кривично дело по постојећим прописима. Уколико би законодавац ипак проценио да је, с обзиром на околности, потребна подробнија заштита права на задржавање постојећег верског уверења, било би неопходно прецизно оппсати које поједине активности представљају недозвољене облике испољавања слободе манифестовања веропсповести, односно облике који прелазе у угрожавање слободе других да не мењају сопствено верско опредељење. Као примере могућег нормирања наводимо следеће: а) верско индоктринирање или ментално дестабилизовање деце и малолетника, нарочито нуђењем или навођењем да користе дрогу, алкохолна пића, стимулативна средства, итд., при чему се потом утиче и на њихову афилиацију у одређену верску, спнритуалну или езотеричну групу; б) нуђење привилегованих услова за стицање образовања или медицинску помоћ. уз условљавање или наговарање људи у невољи да промене своје верско убеђење (под појмом „привилеговано" подразумева се бесплатно или уз изузетно ниску накнаду, а под појмом „људи у невољи“ подразумевају се како материјалне, тако и психолошке недаће); в) нуђење материјалних и друштвених предности, нпр. посла, зелене карте, визе, ступендија, новца, привилегованих путовања или других погодностп, уз условљавање или наговарање људи у невољи да промене своје верско убеђење; г) мешање у верско образовање које спроводе родитељи и школа кроз верску наставу (уколико буде уведена), нарочито неовлашћеним и ненајављеним нуђењем верских, спиритуалних или езотеричних публикација, путем разговора и ширења верских идеја у школама и на факултетима; д) нарушавање приватности, нпр. поновљеним доласцима на врата стана, телефонским позивима, нуђењем верских, спиритуалних и езотеричних разговора, без претходног позива од стране лица које није ни изразило жељу да ступа у такве контакте;

360

Снма Аврамовић, Верска слобода и њена злоупотреба (стр. 346-364)