Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ђ) сва друга насилна кажњива дела, као што је навођење на самоубиство, тортура, пребијање, уцењивање, подмићивање и друге кажњиве агресивне активности, примењене у вези са мењањем верског опредељења, строже he се кажњавати уколико се врше у циљу навођења на промену верског убеђења. Наравно да је овде само примерице наведено неколико ситуадија које би ваљало појединачно набројати, а стручњаци из различитих области (криминолози, психолози и психијатри, социолози, полицијски инспектори, итд.) сигурно би могли много меродавније и потпуније да дефинишу ове и сличне инкриминације. При свему томе, неопходно је, с друге стране, законски снажно заштитити слободу манифестовања верског убеђења, вршења верских обреда, проповедања и молитве, обављање свих неагресивних верских активности, слободу јавног изјашњавања о властитом верском опредељењу, објављивање, поседовање и дистрибуцију писаних материјала на одговарајућим местима, изградњу или поправку цркви и других места за вршење верских обреда, итд. На тај или сличан начин би се могао постићи склад између слободе вероисповести, права на њено испољавање и злоупотребе тог права. Чини се да би при доношењу новог Закона о верским заједницама, који је Влада Србије наговестила, ваљало водити рачуна о неким елементима који су овде изложени.

Закључак Између права на слободу вероисповести, посебно права на јавно манифестовање верских осећања, с једне стране, и његове злоупотребе, односно вређања права других да остану при својим верским уверењима без спољних притисака, с друге стране, отвара се широк простор који покушава да реши међународно, али и нека национална права. Тенденција која је карактерисала историјат правног регулисања овог питања, од француске Декларације о правима човека и грађанииа до наших дана, ишла је од гарантовања да нико не може сносити негативне последице због свог верског убеђења, ка измештању акцента на право да се промени верско убеђење, да би се најзад осетила иотреба да се нагласи и право очувања постојећег верског осећања. Рекло би се да би тај тренд могао да буде угрожен најновијим америчким законом „о међународној верској слободиф пре свега због увођења разнородних ригорозннх санкција, чиме је практично унутрашње америчко ираво иретворено у међународно право. Последице би се могле појавити како у отварању простора за још слободније деловање верских заједница, нових верских покрета н секти на плану ~верск;ог прсубеђивања“ ишром света, тако и у оклевању држава да законодавним путем, попут Грчке, недвосмислено одреде где су границе слободе вероисповести и где почиње њихова злоупотреба.

361

Снма Аврамовић, Верска слобода и њена злоупотреба (стр. 346-364)