Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

382

УДК 347.426 (Изворни научни рад)

Бранко А. Лубарда

Казнена накнада

Појам, правна природа и леГитилшост казнене накнаде као врсте приватне казне разматра се у шнрем коптексту фчлозофије Грађанскочравне сашашје. Фплозофпја репарсчшје је првенствено филозофија заштите интереса оштећеника, али је имала за последииу и марГинализовање значаја степена кривиие ч водчла одређеним еуфелшзмима приватше казне. Фчлозофија комплементарности репараиије (накнаде штете) и ретрибуиије (приватте казне) тежи успостављању равнотеже између функције отклањања (реиараиија) и функције спречавања, одвраћања од проузроковања штете (приватна казна). Казнена накнада, као својеврсни морални талион, посебно је значајна у областш радног права, као санкиија за спречавање дискриминаиије на раду, очува/ие безбедиих и хуманих услова рада, одвраћања послодавиа од незакониШог отпуштања радника. Своју ренесансу приватна казна доживљава у Последње две деиеније XX века у америчком, канадском, а све више и у франиуском (радном) праву. Својеврсну казнену накнаду уводи и јуГословенско позитчвно право индустријске својине, алп без преишне упошребе термина и одговарајућег концепта. Кључне речп: Штета. - Накнада. - Казна. - ЛеГиишмносш. - Дискриминсишја. ФИЛОЗОФИЈА РЕПАРАЦИЈЕ VERSUS ФИЛОЗОФРПА ПРИВАТНЕ КАЗНЕ Филозофија репарације (кад није могућа реституција), којом се у области грађанскоправне одговорностн изражава идеја комутативне правде, водила је афирмацији, готово тријумфу накнаде штете као par exellence грађанскоправне санкције, на чему се, историјски посматрано. градио п идентитет грађанскоправне санкције и њено разграничење од казне, као основне кривичноправне санкције. Филозофија репарације је филозофија отклањања штете (њене накнаде), за разлику од филозофије приватне казне која је филозофпја спречавања настанка штете (индивидуалне и опште превенције, поред кажњавања штетника).

* Др Бранко А, Лубарда, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду.