Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Еволуција грађанскоправие одговорности кретала се све више у правцу интегралне накнаде штете, што је било праћено маргинализовањем значаја степена кривице као основа субјективне одговорности, односно афирмације и објективне одговорности (која је теоријски образложсна на граници XIX и XX века), као одговорностп без (доказивања) кривице - одговорности за оиасне ствари или опасне активности. Филозофија репарације доводи у својој еволуцији и до социјалпзације одговорностн (обавезно оспгурање и формпрање социјалних фондова), што води раздвајању накнаде штете од одговорности за штету. На тај начин, филозофију репарације карактерише трихотомија правно организоване одговорностн (субјективна, објективна одговорност и социјализација одговорности). 1 У погледу субјективне одговорности, као облика делнктне одговорности, тријумф филозофије репарације имао је двоструку последицу: маргиналпзовање значаја степена кривице, с једне, и потнскивање приватне казне као грађанскоправне санкције, с друге стране.

Маргинализовање приватне казне и значаја степена кривице Многа савремена права, укључујући и југословенско, прихватају, као основни, принцип интегралне накнаде или компензационе репарадије, 2 што значи да оштећеник пма право на потпуну накнаду штете (damnum emergens и lucrum cessans), независно од степена крнвице штетника. Савремено грађанско право, тако, у први план истнче заштпту (пмовинских) интереса оштећеника. 3 Постоји више изузетака од овог иравила, који иду у правцу умањења накнаде по основу правичности, као манифестацији начела дпстрибутивне правде. Дакле, ако је одговорио лице (штетник) слабог пмовног стања, у толикој мери да би га исплата интегралне накнаде довела у оскудицу, а штету није проузроковао намерно или из крајње непажње, суд га може осудити да исплати мању накнаду него што нзноси штета. Поред тога, до одступања од ннтегралне накиаде може доћи кад суд, „водећи рачуна о брижљивости коју штетник показује у сопственнм стварима", одреди мању накнаду „ако је штетник проузроковао штету радећи нешто ради користи оштећеника“. 4 Најзад, до одступања од интегралне накнаде може

1 С. Перовић, „Право на обзирност и накнада штете“, Акшуелна шшшња југословенског законодавства , Будва, 2000, стр. 18-20. О социјализацији репарације: С. Radc, Droit du travail et responsahilite civile, Bordeaux 1997, стр. 4-5.

2 Д. Николић, „Појам грађанскоправне санкције“, (докторска дисертација), Београд 1994, стр. 133,

3 С. Перовић, op. cit., стр. 17.

4 М. Константиновић, Скииа за законик о облигшшјалш и уговорима (члан 153, ст. 2), Београд 1996, стр. 97.

383

Бранко А. Лубарда, Казнена накнада (стр, 382^109)