Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Првог и Другог српског устанка, као и на касније процесе уобличавања и развоја државе српског народа. Но, на развнтак сриске државе значајан утицај имале су и идеје твораца тзв. научног социјализма, Маркса, Енгелса pi Лењина, као и успех Октобарске револуције односно усиостављања Савеза Совјетских Социјалистичких Република. Чудним историјским иарадоксом. пропаст идеја комунизма оличених у руском Октобру н СССР-у у последњој деценији овог века, уз стално присутну борбу великих сила за поделу интересних сфера. отворило је питање не само опстанка бивше СФРЈ него је, на спедифичан начин, оживело одређене дилеме карактеристичне за време актуалности тзв. Источног пптања у Европи. Као и некада. и сада је пред Европом и светом наново отворено српско питање, односно питање уобличавања и суштине државе народа српског. Временско раздобље у коме је то питање отворено крајње је ироблематнчно. Амерички писац Френсис Фукујама тврди да смо сведоци краја човекове идеолошке еволуције и универзалног прихватања западне либералне демократије као коначног облика владавине. 1 Обрнуто, Семјуел Хантингтон мисли да ће сукоб цивилизација доминирати светском политиком и да he лпннје додира различитих цивилизација бити лнније борбе у будућности. 2 Прп том, Хантингтон смешта Словенију и Хрватску у западну цивилизацију, а Србију и српски народ у целини у источну, православну, цпвилизацпју. Ако би се Хантингтонов став о нестанку СФРЈ као последици сукоба три разлпчите цивилизадије, западне (католичко-протестантске), источне (православне) и исламске, показао истинитим, то би за судбину српског народа, и његову државу, имало далеко теже последице него било која врста идеолошког сукоба у раздобљу пре или после хладног рата.

I Идеје слободе, једнакости и владавине народа. тако блиске грађашша античке Атине, нестале су нетрагом у феудалном раздобљу европских народа. Умссто грађанина појавио се поданик, уместо слободе и једнакости грађана карактеристпчних за атинско друштво слободиих људи. припадници феудалног друштва и државе билн су неслободип и неједнаки. Тај поредак неједнакости и неслободе извлачио је свој легитимитет, пак. из воље божије и дужине временског трајања. Отуд је чврст ослонац таквом друштву давала хришћанска црква а њени великодостојници су чинили повлашћени део друштва, тзв. духовно племство.

1 Francis Fukuyama, The End oj History, The National Interest, Summer 1989, p. 3

2 Samuel P. Huntington, „The Clasli of Civilizations", Foreign Affairs. New York, 1993, p. 22.

326

Будимир Кошутић, Идеја револуцнје и држава народа српског (стр. 325-345)