Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

улогу прихватања. Али овде очевидно није о томе реч. Основни смисао правила je обрнут: давање налога има карактер понуде, и онда je схватљиво да лице коме je налог упућен може бити само y улози понуђеног, a не понудиоца. Али ако je тако, како je могуће говорити о томе да ce он понудио другоме да испуњава налоге? Очевндно je да je тај израз могуће схватити само као „лице које ce јавно нуди за вршење туђих послова", управо онако како je формулисано y Скици. Јавна понуда има y овом случају карактер позива упућеног јавности од које ce очекују понуде - налози. Грешка je, као што смо поменули, била још y Узансама, a редактори су je некритички пренели y текст Нацрта који je после постао закон.

в) Одредба из ст. 4. je y супротностш са чл. 750. Закона о облиГационим односима. - Одредба из ст. 4. чл. 42. има још једну незгодну страну; ако ce схвати без услова „устаљених пословних односа“ онда je њена садржина y супротности са правилом из чл. 750. Закона. Јер, према чл. 750. y случају ћутања понуђеног на понуду налога, уговор није закључен, док би ce (ако ce усвоји наведено схватање о ст. 4) по ст. 4. чл. 42. сматрало да уговор о налогу јесте закључен. Иначе чл. 750. Закона уређује случај када постоји дужност лпца да одговори на понуду налога и гласи овако:

„Ko ce бави вршењем туђих послова као занимањем или ce јавно нуди за вршење тих послова, дужан je, да ако неће да прихвати понуђени налог који ce односп на те послове, да о томе без одлагања обавести другу страну, иначе одговора за штету коју би ова претрпела због тога.“

Наведена стилизација указује да je понуђени y случају ћутања дужан само да накнадп штету коју би евентуално претрпео понудилац, али да уговор нпје закључен. Ово становиште одговара основним идејама на којима почива Закон о облпгационим односима. Оно je y складу и са чл. 183. који проппсује да лице које je no закону обавезно да закључи неки уговор, дугује само накнаду штете y случају незакључења уговора. И y овом као и y случају из чл. 750. Закона накнада обухвата тзв. негатпвни уговорни интерес. 32

32 Упоредити: S 1003. Аустријског грађанског законика.

22

М. Орлић, Ћутање понуђсног као знак пристајања према ЗОО (стр. 5-54)