Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

старог обитељског закона, a оставилац je умро после 3. октобра 2003, када je почео да ce примењује нови Закон о наслеђивању. У тој ситуацији наследноправне последице адоптивног сродства he бити расправљене према одредбама новог Закона о наслеђивању. 3.2. ВАНБРАЧНИ ДРУГ КАО ЗАКОНСКИ НАСЛЕДНИК

Након реформе наследног права y Хрватској je пропшрен круг законских наследника. Новим Законом о наслеђивању, ванбрачни друг je y погледу интестатског наслеђивања изједначен са супружником (члан 8, став 1). To значи да ће ce сва правила законског наслеђивања, како редовног тако и нужног, која важе за супружника, примењивати и на ванбрачног друга. Закон о наслеђивању дефинише ванбрачну заједницу као заједницу између неудате жене и неожењеног мушкарца, која je трајала дуже времена, a престала je смрћу оставиоца, при чему су били испуњени сви услови који ce траже за закључење брака. Ова новина ce објашњава тиме што „у данапгње вријеме брак није тако стабилан, a изванбрачне заједнице нису више ријеткост, тако да нема битне разлике y односима између брачних и изванбрачних другова.”

3.3. ПОВЕРАВАЊЕ ОСТАВИНСКОГ ПОСТУПКА ЈАВНОМ БЕЛЕЖНИКУ

У Хрватској je још 1994. године донет Закон о јавном биљежништву. 6 Јавнобележничка служба je почела да ради 1995. године. Поменути закон je предвидео могућност да ће ce овлашћење нотара за спровођење оставинског поступка уредити законом који регулише оставински поступак. Нови Закон о насљеђивању je y члану 176. предвидео могућност да суд спровођење оставинског поступка повери јавном бележнику и да му достави смртовницу. Овакво решење ce објашњава тежњом да

6 Народне новине Реиублике Хроашске, бр. 78/93,29/94,162/98.

311

М. Дика: Ново насљсдноправно уређење, Д. Ђурђевић (стр. 3U7-314)