Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Уредппштво Анала молп сараднике да рукописе достављају придржавајући ce следећих правила:

1. Своје радове (чланке, прплоге, дискусије, приказе, судску праксу итд.) куцатн на пуном папиру (не на пелиру), са проредом и са довољно белине са стране (27 редова на страни и 60 словних места y реду). Радове доставити y електронском облику.

2. Уз рад намењен рубрици „Чланцн" истовремено доставити апстракт (скраћени резиме) од 10 до 20 редова, резнме око 25 редова, и кључне речи са највшпе пет израза, без свеза. Апстракт п резиме куцати на исти начин као што je предвпђено под тачком 1.

3. Уз сваки потписан рад доставпти потпуне податке о звању, тачну адресу, број жпро-рачуна, телефон на радном месту и y стану.

4. Прпкази књпга не би требало да буду дужи од 10 куцаних страна.

5. Ако je рукопис куцан гшсаћом машином, фусноте треба кудати на крају рада (не испод текста на страни), такође са проредом и са довољно белине са стране, и то тако да нумерација фуснота иде од броја 1 па надаље за цео рад (не правпти посебну нумерацију за поједпна поглавља).

б. Навођење литературе треба да садржи прецизне податке, и то следећим редом: аутор (прво име, па онда презиме), назив дела, издавач, место и година издања, број цитнране стране или тачке пасуса. ПРИМЕР: Андрија Гамс, Основи стварног права, VI издање, Научна књига, Београд 1971, стр. 112; Gabriel Marty, Pierre Raynaud, Droit civil, II Les biens, Sirey, Paris 1965, crp. 39.

7. За радове објављене y часогшсима, као и за прописе објављене y службеним гласилима, навести, после аутора и наслова рада, следеће податке: назив часогшса (службеног гласила), број и година излажења часописа (службеног гласила), број цитиране стране. ПРИМЕР: Михаило Константиновпћ, „Основ одговорности за проузроковану штету", Архив за правне и друштвене науке, бр. 3/1952, стр. 296; чл. 32 Закона о облигационим односима, Службени лист СФРЈ, бр. 29/1978.

8. За радове објављене y зборницима, енциклопедијама и сл. важи исто (навести име и презиме редактора уколико je означено). ПРИМЕР: Pierre Tercier, „Cent ans de responsabilité civile en droit suisse", in Hundert Jahre Schweizerisches Obligationenrecht, Universitatsverlag, Freiburg 1982, стр. 203; Владимир Капор, „Купопродаја", № 37, Енциклопедија имовинскоГ права y права удруженог рада, том првп, Београд 1978, стр. 805.

9. Навођење судскпх одлука треба да садржи што потпуније податке (врсга и број одлуке, суд, датум када je донесена, публикација y којој je објављена, односно назначење да je коршлћена пз судске архиве). ПРИМЕР; Решење Уставног суда СР Србнје 111 У, бр. 82/72, од 31. маја 1972. Зборник судске праксе, бр. 7-8/1982, одл. бр. 29; Решење Врховног суда Југославије. Рев. 2155/64, од 24, септембра 1964, Збирка судских одлука, књ. X, св. 3. одл. бр 319.

10. Уколико ce једно дело истог аутора цитира y впше фуснота (које нису непосредно једна иза друге), после нмена и презимена аутора други и свакп следећи пут употребити скраћеницу op. cil. Уколико ce једно дело истог аутора цитира y фуснотама које непосредно следе једна за другом, после првог навођења потпуних података о аутору и о делу употребити скраћеницу ibid.