Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ји. Правило je јасно и прецизно формулисано и израз je свесног избора. Садашњи текст произашао je из правила које je професор Константиновић предложио y Скици. Оно je гласило овако: „Ko ce бави вршењем туђих послова као заннмањем или ce јавно нуди за вршење тих послова, дужан je ако неће да прихвати понуђени налог који ce односи на те послове, да о томе без одуговлачења обавести другу страну, иначе ће одговарати за штету коју би ова претрпела због тога.“ 65 Као што ce може запазити, разлика између два текста je минимална и односи ce само на две речн. Отуда, правило из члана 750. Закона верно преноси мисао професора Константиновића да ћутање налогопримца не значи закључење уговора него представља само основ одговорности за штету. И то његово схватање није настало приликом писања Скице већ га je аутор заступао одавно. Тако y његовом ОблиГаиионом праву можемо прочитати овај став: „У тим случајевима, ако лпце коме je учињена понуда не одговори никако на њу, оно he одговарати понудиоцу за накнаду штете коју бн овај претрпео услед тога ћутања, зато што je повредило своју обавезу коју je no закону имало. Али пропуштање да извршн ту обавезу, његово ћутање, ннје његово индиректно пристајање, те између itéra и понудиоца није закључен уговор. Аустријски грађански законик (и бивши хрватски ОГЗ) - § 1003 - предвиђа један такав случај за адвокате јавне бележнике, шпедитере, комиснонаре и друга лица којима je јавно поверено обављање одређених послова. Они су дужни да ce без одлагања изјасне да ли ce примају посла којн им ce нуди или не. Ако то не учине онн одговарају за штету коју би услед тога претрпео надогодавац, алп ce не сматра да су ce посла прихватили, Исти случај решен je на супротан начин по Швајцарском законику о облигацијама: ако je лицу које има званпчно својство за обављање извесних послова, или сваком другом лнцу за послове његове професије, или лицу које јавно нуди своје услуге за пзвесне послове, дат налог, за неки од тих послова, уговор ce сматра за закључен; ако такво лице не одговорн без одлагања да ce не прпма посла, његово ћутање сматра ce за пристанак (чл. 395. Законика о облигацпјама)." 66

Решење из члана 750. Закона о облигадионим односима није случајно изабрано. Професор Константпновнћ je дао пред-

65 Члан 776. Скице за Законик о облигацијама н уговорима, 66 М. Константиновић, op. cit., стр. 26.

38

М. Орлић, Ћутање понуђеног као знак пристајања према ЗОО (стр. 5-54)