Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

налоге") који јој даје сасвим другачије значење од оног које иста реч има y уговору о налогу („уговором о налогу ... обвезује ce налогопримац ... да ... предузме одређене правне послове“)- У првом случају, налог представља синоним за иоруџбину, y другом, означава мандат. Тако, налог даје један уговорник другоме y устаљеним пословним односима, овде једна страна овлашћује другу да je заступа y вршењу правних послова, Најзад, a то je и најважније, ћутање ce може сматрати знаком пристајања, само ако лпце које ce налази y устаљеним пословним односима са другим лицем не одбије налог (дат y погледу одређених услуга чијим ce вршењем оно бави) о чему ce говори y општијем правилу, a не и y случају када ce једно лице јавно нуди за вршење одређених правних послова, па му ce потенцијални клијент први пут обраћа са налогом, о чему говори посебно правило о уговору о налогу. Разуме ce, овде je реч о разлици финије природе, алп je упркос томе она јасна и недвосмислена. Једна je ствар када адвокат добије налог од клијента кога je редовно заступао (рецимо y грађанским парницама), a нешто сасвим различито када му ce са налогом обрати непознато лице које жели да га ангажује први пут. У првом случају, ако аДвокат не одбије налог може ce сматрати да je уговор закључен, с обзиром на то да ce адвокат и клијент налазе y устаљеним пословним односима. У другом случају нема уговора, зато што међу њима не постоје устаљени пословни односи, него ce клијент обраћа адвокату први пут.

Као што je речено, редактори Нацрта закона о облигационим односима изменили су предложену формулацију из Скице. Уместо ње, они су унели две одредбе из раније важећих Општих узанси. Прва ce односи на промет робе, a друга на услуге. Правило које нас занима формулисано je y Закону о облигационим односима на овај начин: „Исто тако, лице које ce понудило другом да извршава његове налоге за обављање одређених послова, као и лице y чију пословну делатност спада вршење таквих налога дужно je да изврши добијени налог ако га није одмах одбило.“ 6У Одговарајућа одредба y Општим узансама гласила je: „Исто тако лице које je понудило да извршава његове налоге за обављање одређених послова или извршење таквих налога спада y његову пословну делатност, треба да изврши добијени на-

69 Члан 42. ст. 4. Закона о облигационим односима.

М. Орлић, Ћутање понуђсног као знак пристајања према ЗОО (стр, 5-54)