Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

пометњу y смисао правила. Овде то није случај. Правило je од почетка до краја остало недирнуто. Хипотеза да ce y случају ћутања професионалног налогопримца сматра да je уговор о налогу закључен. није y читавом току доношења Закона никада ни била разматрана.

Што ce тиче друге варијанте истог схватања њени поборннци као што смо видели не тврде да ce према правилу из чл. 750 Закона сматра да je уговор о налогу закључеи, него мисле да би до таквог резултата могло и требало да доведе једно шире тумачење. 78 Али п ово схватање иде предалеко. Коликогод било шпроко тумачење оно не може законском правилу удахнути смисао који оно нема. A истина je да начин на који je формулисана одредба нз члана 750. Закона не даје ни најмању могућност да ce његова садржина схвати y оном значењу које би поборници наведеног схватања желели да му придају тобоже широко тумачењем. 79 Отуда и њихово настојање да ce правило о ћутању професионалног налогопримца протумачи као прећутно закључење уговора остаје y области de lege ferenda., Што ce тиче њихових погледа на природу штете и тврђења да између накнада за штету због незакључења и штете због неиспуњења уговора нема неких великих разлика, она ce могу разумети кад ce то питање разматра са становишта практичних интереса оштећеног. За њега je битно да накнаду добије, a мање je важно да ли ће je добити по овом или оном основу. Али, на теоријском плану разлике остају и њихов значај ce не може занемарити.

Правило о ћутању лица које ce бави вршењем туђих послова има своје логично место y систему и потпуно je усклађено са целином одредаба о ћутању из Закона о облигационим односима. Наиме, правило да ce y случају ћутања понуђеног лица може сматрати да je уговор закључен из Општег дела Закона, примењује ce y ситуацијама када ce понуђени налази y устаљеним пословним односима са понудиоцем и редовно извршава његове налоге. Насупрот томе ако једно лице понуди налог лицу које ce бави вршењем туђих правних послова или ce јавно нуди за њихово обављање a ово ћути, неће ce сматрати да je закључен уговор о налогу, него само да постоји одговорност за евентуално проузроковану штету. Разлика y овим правилима je сасвим

78 С. Царић, ор. cil., стр. 1686; Исто М. Трајкоиић, ор. cil., стр. 550; супротно: S. Cigoj, op. cil., стр. 2163.

79 Упоредити: S. Cigoj, ibidem.

49

М. Орлић, Ћутање понуђсног као знак пристајања према ЗОО (стр. 5-54)