Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

оправдана. У првом случају између понудиода и понуђеног постоје устаљени пословни односи, и та устаљеност омогућава да ce ћутање понуђеног лица схвати као његово пристајање које доводи до закључења уговора. Замислимо трговца на мало који сваки дан поручује (то значи сваки дан шаље понуду) од пиваре одређену количину ппва. Да ли je потребно да ce пивара сваког дана изречно изјасни да прихвата да испоручи поручену количину пива, или ce после одређеног времена y коме ce изречно изјашњавала, може сматрати да њено ћутање значи прихватање поручене количине? Исто правило важи не само y промету роба него и y области услуга. Ако ce један клијент редовно обраћа са налогом истом адвокату да га заступа пред судом (или арбитражом), може ce узети да ћутање адвоката представља закључење уговора и приликом сваког новог налога. Насупрот томе, када je реч о издавању првог налога неком лицу, када ce дакле пословни однос још није устално и нпје пзвесно да ли ће ce уопште успоставнти, не постоје разлози на којима почива решење из претходног случаја. Уговор о налогу, чак и кад ce њиме заснивају пословни односи, битно зависи од међусобног поверења уговорника и закључује ce с обзиром на лично својство свакога од њих. Отуда je Закон о облигационим односима на добром путу када поставља правило да ce ћутање лпца које ce нначе бави вршењем правних послова, не сматра за закључење уговора y случају када ce налог нуди први пут. Ако je реч о давању налога истом таквом лицу, алн y неком од доцннјих случајева, ћутање налогопримца he ce сматрати као закључење уговора о налогу. Али смо тада изашли нз хипотезе члана 750. Закона и налазимо ce y области примене правила нз члана 42. ст. 4. Закона.

Најзад, као аргумент треба поменути и решења y упоредном праву. Наиме, y оним правним системима y којима важп слично правило као y нашем Закону о облигацпонпм односпма, y случају ћутања професионалног налогопримца досуђује ce накнада за негативнн уговорнп интерес. To схватање je владаjyhe y аустријском праву чији je § 1003. АГЗ био претеча и узор за члан 750. Закона о облнгационим односима, a заступају га и немачки правници. 80

Додуше, y немачком праву поред правила из § 663. Немачког грађанског законика које садржи решење слнчно решењу

Sl) Упорсдити: К. Larenz, Lehrbuch des Schuldrechts, Band 11. 11 Auflage, стр. 301.

50

М. Орлић, Ћутање понуђеног као знак пристајања према ЗОО (стр. 5-54)