Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

мери. Речју, какво je друштво, такво je и начело законитости. Кад je друштво y кризи, и законитост je y кризи. Кад друштво није y кризи, ни законитост није y кризи, ма каква да je. Ипак, жељу за успостављањем ваљаног начела законитости, надахнуту провереним вредностима, најлакше препознајемо y настојањима да ce успостави нормална држава са демократијом, поделом власти, итд., све до поузданих техничких средстава и механпзама. Од комбинације поменутих чинилаца зависе конкретни облпци начела законитости и могућности за одређивање субјективне и објективне границе начела законитости као извесНОСТН. 26

Што ce тиче конкретних облика законитости, чини ce да они имају независно кретање. Ta независност je, ипак, само привидна, јер показује снагу повратног утицаја права. Он држави прибавља својство правне организације. Али, није свака држава иста као правна организација. Утицај права на државу, y ствари, не произилази из неке посебне снаге права, већ из снаге вредности идеја које право садржи. Те вредности могу да ce тумачи на различите начине. Како год било, без извесности ниједан поредак не може да постоји, јер je неизвестан поредак несигуран, a несигуран поредак немогућ. Зато y овом свом другом, социолошко-политичком значењу, начело законитости произилази из самих основа друштва-државе и испољава ce као тзв. „наметнута извесносТ 1 . Оно показује да je извесност постала резултат свесног и планског наметања, a законитост средство хијерократског владања.

Посебан израз тог владања представљају државно-правни облици начела законитости; држава безакоња (no-law state), законска држава (lawful state ) и правна држава (Rechsstaat, Rule of Law) ca својим изведеним облицима. 27 Држава безакоња постоји тамо где je уместо демократије аутократија, уместо поделе власти њено јединство оличено y личности владара, уместо рационалне државе са функционалном бирократијом, свемоћна државна бирократија као водећа политичка снага, уместо права, произвољност и самовоља. Законска држава постоји тамо где je власт подељена a управа подређена, иако не и до краја спутана законима. Правна држава, пак, постоји тамо где je уместо ауток-

Видети: Y. Barzel, A Theory of the State. Economic Rights, Legal Rights and the Scope of the State, Un. Cambridge, 2002.

27 Видети: A. Alott, The Limits of Law, London, 1980.

65

Д. М. Митровић, Начело законитости (стр. 55-78)