Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ратије демократија, уместо јединства власти њена подела, уместо свемоћне државне бирократије рационална држава са функционалном бирократијом, уместо владавине људи владавина права, уместо заосталости и инфериорности просвећеност, еманципованост и афирмативан став грађана према праву. Речју, држава са законима постојаће увек кад целисходност и самовоља замењују законитост, законска држава кад начело законитости односи превагу над начелом целисходности - посебно кад je управа везана законима и судским одлукама, a правна држава кад тзв. ratio iuris однесе потпуну превагу над ratio status- ом, тј. кад ce уместо владавине људи успостави владавина права. Ипак, формална владавина правне норме и хијерократски начин владања чак н y најдемократскијим друштвима, појам владавнне права чине сасвим рањивим, сврставајући га, заједно са братством људи, једнакошћу и правом на срећу, y ред људских идеала. Уосталом, да су људи желели правду, одавно су могли да je имају (В. Хезлит). Уместо тога, створили су правну државу, тј. државу владавине права, са свим њеним предностима и недостацима. Постојање наведених облика законитости, као што може да ce примети, значајно je због тога што „наметнуту Р!звесност“ употпуњавају одговарајућим садржајима, као и зато што на тај начин омогућавају одређивање објективне н субјективне границе начела законитости. 28

И данас y савременој политичкој и правној теорији, писци на различите начине одређују објективну и субјективну границу начела законнтости. 2У Објективна гранпца начела законитости, често по узору на Хобсово учење, доводп ce y везу са потребом да ce помоћу права, силом правних заповести, обезбеди неопходна ефикасност правном поретку. Границу објектпвне законитости y том смислу одређује само право, тј. потреба да право буде ефикасно, па je извесност као законитост y наведеном смислу својствена сваком ефикасном поретку. 30 Законитост као влада-

28 Видети: A. Alott, The Limits of Law.

2У Видети: N. K. Komesar, Law’s Limits. Rule of Law ami Supply and Demand of Rights. Un. of Winsconsin, 2002.

30 Видети: T. Хобс, Левијатан, Београд, 1960; M. Вебер, Прпвреда и друштво; X. Келзсн, Општа теорија праоа и државе,БеоГрад, 1951 (1998); Ј. Austin, The Province of Jurisprudence Determined, Oxford, 1832. н Lectures of Jurisprudence, Oxford, 1863; T. D. Weldon. Vocabulary of Politics. 1953; C. Schmitt, Legalitcit und Legitimitat, Mlinich tmd Leipzig, 1932; A. ft. Вишинскии, Закон сооетского Государства, Москва, 1949.

66

Д. М. Митровић, Начело законитости (стр. 55-78)