Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
сачуван „еманципаторски карактер права“, који обезбеђује његову легитимну моћ. Ta моћ je обезбеђена кад грађани нису „равнодушни према правди и људским слободама и правима", као и кад постоји „аутономно судство подржано од јавности". У ауторитарним друштвима, пак, право je лишено такве моћи легитимности. Зато такав „антилегитимни концепт права“ и ~правни нихилизам" еродирају начело законитости. И обрнуто, подлогу начелу законитостн мора да сачињава могућност људи да y демократском уређењу унапред могу да подешавају своје понашање према праву и рачунају да he њихово понашање одмах или накнадно бити ~пронађено“ и ~потврђено“. 34 Дакле, тек y демократски уређеним друштвима, јасно може да ce разликује субјективна од објективне границе начела законитости. 35
Постојање демократске државе која je организована као правна држава или државе владавине права, наравно, није једини услов за одређивање субјективне границе начела законитости. У таквој држави треба да буду испуњени и други важни условн, који ce налазе y распону од јасно одређених темељних друштвених вредности до ваљане правне технике. Међутим, ни тад не може поуздано да ce уклони сваки облик ауторитарног управљања, јер свака демократија, макар само y малој мери и прикривеном облику, садржи аутократске елементе владања који je постепено еродирају. Чини ce да неки пут законитости више има y бурним друштвеним превирањнма него y мирном пропадању поретка. 36
Субјективна граница начела законитости као наметнуте извесности, произилази из потребе да ce различите врсте извесности вреднују и међусобно разликују. Због тога проблем њеног одређивања може да ce сажме y следећем питању; ко треба да има предност y друштву - држава или грађани? Уколпко, напме, предност има држава и начело законитости ce схвати као средство државне власти, субјективна граннца законитости налазпће ce y садржајима свести оних којп су слободни да своју вољу намећу и представљају као народну. Таква законитост ce лако препознаје y изреци: Quod principii placuit, legis habet vigorem. He
34 J. Ђорђевић, исто, стр. 657. и B. Становчић, Праона неизоесност као средство ауторншарне полчтччке контроле, Ар.хчв за чравне ч друштвене науке , бр. 4, Београд,l9B4. 33 Видсти: A. Breton, Rational Foundations of Democratic Politics, Un. of Toronto, 2003. 36 Видети: R. Zucker, Democratic Distributive Justice. Lander College, New York, 2003.
68
Д. М. Митровић, Начело законитости (стр. 55-78)