Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

рева воља или као хуманистичко и демократско правно начело, законитост чине различитом, али je као такву не укидају. Сходно томе, ауторитет и моћ закона и закон ауторитета и моћи представљају само средства којима ce обезбеђује извесност. Карактеристично je, на пример, Келзеново запажање да „оно што ce тумачи као самовоља јесте само правна могућност аутократе да донесе сваку одлуку по себи, да безусловно одређује делатност подређених органа и да, y свако доба, једном постављене норме са општим или само са посебним важењем укине или измени“. Стога je, сматра Келзен, „потпуно бесмислена тврдња да y деспотији не постоји никакав правни поредак, већ да влада самовоља деспота". 31 Следимо ли Хобса и Келзена, произилази да y ствари не постоји разлнка између објективне и субјективне границе начела законитости.

Другачијој оријентацији припадају политички и правни ппсци који разликују и раздвајају субјективну границу начела законитости од његове објективне границе и, штавише, управо y субјективној граници проналазе мерило за разликовање безакоња од законитог поступања. Позната je, на пример, Локова мисао да тамо где престаје закон почиње тиранија, али ништа мање није позната ни мисао Монтескјеа, да сила налази властиту граниду само y сили. И Локу и Монтескјеу je циљ, као што може да ce примети, да прецизно раздвоје употребу од злоупотребе права. Тај циљ и данас лако препознајемо кад поштовање начела законитости схватамо као „квалитет“ цивилизованог правног живота. У противном, ако поједине друштвене групе, „нарочито оне ослоњене на власт и врхове државне хијерерхије, уместо поштовања равноправности и слободе ... намећу владавину; ако воља моћника постаје закон, a човек лишен сваког учествовања y његовом формулисању, правни систем губи своју аутентичност и право своје достојанство". 32

Субјективна граница начела законитости, најчешће ce повезује са постојањем демократије и одговарајућих демократских грађанских и људских слобода. 33 Унутар њих мора да буде

31 X. Келзен, Ошиша шеорија ираоа и државе, стр. 151. Видети: Н. Kelzen, What is Justice?, Los Angeles, 1971.

32 J. Ђорђевић, Функиионалност u дисфункиионалност права y ЈуГославији, Архив за правне и друштвене науке, бр. 4, Београд, 1983, стр. 656-657. и В. Становчић, Друштвено-политички облшш уставности и законитости, Архив за праоне и друштвене науке, бр. 4, Београд, 1983, стр. 451-452.

33 Видети: S, Wadclams, Dimensions of Private Law. Categories and Concepts in AngloAmerican Legal Reasoning, Un. of Toronto, 2003.

67

Д. М. Митровић, Начело законитости (стр. 55-78)