Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ционар који жели да користи то право мора претходно да испуни одређене процесне услове, који претпостављају самосталну анализу последица преддожене корпоративне промене. Поступци које воде несагласни акционари су индивидуалног карактера и везују се само за однос друштва и конкретног акционара. Осим контроле коју врше несагласни акционари, значајно је поменути и контролу коју врше сагласни акционари. Институт права несагласних акционара подстиче већинске акционаре да сагледају све ефекте предложене промене како се не би десило да коришћење права на излазак из друштва буде противно њиховим интересима. 40 Из реченог се може закључити да је аспект контроле, односно надзора свих акционара над радом чланова управе интегрални део института права несагласних акцонара. Коначно, ризик да ће велики број акционара користити право на излазак подстиче чланове управе да преддажу корпоративне промене које би биле у интересу свих акционара. 41 На тај начин се, због умрежених интереса несагласних акционара, сагласних акционара и чланова управе, гарантује својеврсна трострука контрола, која треба да обезбеди да фуидаменталне промене у акционарском друштву стварају вредност за све акционаре. 42

Професор Питер Летсоу ( Peter Letsou), преиспитујући улогу права несагласних акционара у праву акционарских друштава, развио је „теорију помирења преференци“ (енгл. preference reconciliation theory) којом тај институт посматра као модалитет помирења различитих интереса акционара. 43 Потреба за помирењем се јавља само у оним случајевима када долази до промене ризика повезаних са поседовањем акција у одређеном акционарском друштву. Како акционари имају различите преференце у односу на ризике, право несагласних акционара умањује конфликте између акционара у ситуацијама када друштво усвоји одлуку којом иницира корпоративну промену која може довести до тога да акцијски капитал буде мање или више ризичан.

Право несагласних акционара се може посматрати и као сигурносна кочница која каналише незадовољство мањинских акционара, тако да оно не утиче на спровођење фундаменталних корпоративних промена. 44 Ако акционари знају да имају право на излазак из друштва уз исплату правичне цене, они ће бити много мање заинтересовани да оспоравају промену другим правним средствима. Из тог угла посматрано, тај институт може имати подстицајан ефекат

40 A. К. Коћ, 457.

41 Franklin A. Gevuitz, Corporation Law , West Group, St. Paul, Minn, 2000, 649.

42 F. H. Easterbrook, D. R. Fischel, 145.

43 Више вид. RV. Letsou, 1121-1174.

44 J. D. Cox, T. L. Hazen, F. H. O’Neal, 596.

15

Мирко Васиљевић, Вук Радовић (стр. 7-27)