Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

би управа, у случају високог процента најављених несагласних акционара, могла на време да повуче предлог за спровођење одређене корпоративне промене. 56 Такође, објављивање те информације, макар и на самој седници, може бити релевантно осталим акционарима приликом доношења одлуке о томе како ће гласати. 57 Према томе, благовремена најава коришћења права на излазак, као нужан услов за остваривање права несагласних акционара, 58 омогућава управи и другим акционарима да утврде максималне трошкове који могу настати због обавезе исплате правичне цене, што умањује неизвесност коју тај институт иманентно креира. 59

За разлику од друштва, акционарима би одговарало супротно решење, тј. оно које би им омогућавало да то право користе у одређеном року по окончању седнице на којој су били несагласни. На тај начин би они имали довољно времена да се информишу и сагледају све правне последице преддожене промене, као и да установе да ли им је више у интересу да наставе да „плове бродом који је променио курс“ или можда желе да „изађу на првој станици“. Компанијско право мора да пронађе баланс између интереса друштва за што ранијом најавом коришћења права (ex ante приступ) и интереса акционара да то буде након гласања, што је могуће касније у поступку (ex post приступ). Имајући у виду да је цео концепт права несагласних акционара усмерен ка њиховој заштити, чини се да више оправдања има нека варијанта ex ante приступа. 60

Осим обавезе најаве, управа треба да заштити друштво тако што неће спровести корпоративну промену ако за њу није гласао одшварајући број акционара. Управа би то право могла да има само ако се у уговор (на пример, уговор о статусној промени), чији је нацрт одобрила скупштина, унесе клауз}ша која би управи давала право да одустане у случају недовољне подршке акционара или у случају да је одређени проценат акционара најавио коришћење права на излазак из друштва.

Право на излазак из друштва и исплату правичне накнаде установљено је у корист акционара. Међутим, законска разрада тог института може га учинити недовољно атрактивним за акционаре, те се парадоксално може десити да нешто што је замишљено као далекосежно право акционара буде „мртво слово на папиру“. У том

56 В. Радовић(2ol7),6l.

5; Moritz Balz, ,/i.ppraisal Rights in Japanese Corporate Law“, Zeitschrift fur japanisches Recht 13/2002, 160.

58 Више о овом услову вид. В. Радовић (2017), 61-62.

59 Више вид. Р. V. Letsou, 1157-1158.

60 Вид. В. Радовић (2017), 62.

Мирко Васиљевић, Вук Радовић (стр. 7-27)