Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

залагању, онје 10. децембра 1871. године, као §l3oа, унету Кривични законик Немачког царства. Параграф 130а је гласио: „Свештеник или други верски службеник који у вршењу или поводом вршења свога звања јавно пред мноштвом људи или у цркви или на месту које је одређено за верске обреде пред више људи учини предметом своје проповеди или расправе државна питања и почне тумачити их на начин који угрожава јавни мир, казниће се тамницом или затвором до две године. Истој казни подвргнуће се и онај свештеник или други верски службеник који при вршењу или поводом вршења свога звања издаје или распростире саставе у којима је државна питања учинио предметом проповеди или расправе и тумачења на начин да се тиме угрожава јавни мир.‘ 41

Канцел параграф је био један од елемената Kulturkampf- а („културне борбе“) који је имао за циљ да се Немачко царство изгради као „протестантско царство“. Верске и културне вредности протестаната, који су чинили око две трећине становништва, требало је да буду уткане у идентитет немачке нације. Према пројекту Бизмарка и либерала, римокатолици би били асимиловани у немачку протестантску нацију. Канцел параграф је требало да послужи уклањању римокатолика из политичке сфере, првенствено из парламента и образовања, а уз то и њиховом превођењу у немачку протестантску нацију. 2 Означени као државни непријатељи и рушитељи реда и мира, римокатолици су пак пр)окили разне видове јаког отпора, од демонстрација, преко бојкота репресивних закона, до стварања потпорних фондова за жртве прогона. Мере Kulturkampf- а биле су неуспешне. Већ 1878, Бизмарк је променио курс и притисак власти почео је да попушта. До Бизмаркове оставке 1890, готово сви репресивни закони били су укинути или се престало са њиховом применом. 3

На основу Бизмарковог канцел параграфа направљена је одредба ст. 7 чл. 12 Видовданског устава, која је према свом узору названа канцел параграф. Канцел параграф Видовданског устава гласио је: „Верски представници не смеју употребљавати своју духовну власт преко верских богомоља или преко написа верског карактера или иначе при вршењу своје званичне дужности, у партијске сврхе.“ И канцел параграф Видовданског устава и његов узор били су, у Уставном одбору, подвргнути оштрој критици од стране неколико римока-

1 Матершли длл пересмотра нашего уголовнаго закон odamenb стеа, С-ПетербургБ 1880, 149.

2 У марту 1872, пруски парламент је успоставио државни уместо црквеног надзора над свим школама. Законима од маја 1873. регулисана је унутрашња организадија цркве и успостављена је државна контрола над постављенима свештеника. Stathis Kalyvas, The Rise of Christian Democracy in Europe , London 1996, 213.

3 The Cambridge History of Christianity: World Christianities c. 1815 —c. 1914 , vol. 8, Cambridge 2006, 293-295.

29

Марко Павловић (стр. 28-49)