Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

део владајуће уставотворне коалиције, кметијци су тражили да се у владин Нацрт унесе канцел параграф и у томе су успели уз помоћ словеначких демократа. 28 Било је и мишљења да је канцел параграф унет под утицајем француских масона. 29

Полазећи од тога да канцел параграф нису тражили посланици из Србије, него словеначки кметијци и демократи, посланик др Стјепан Барић је „апеловао на Србијанце да добро размисле шта ова установа може изазвати и чему нас она може одвести ако се она прими и уђе у устав“. 30 Барић је упозоравао да ће, због канцел параграфа, „сав одиум пасти на Србијанце“ јер ће незадовољници у Словенији и Хрватској сматрати „као да се из Београда води културна борба против њих“.

Србијанац Милош Московљевић изјаснио се баш за канцел параграф. За њега је канцел параграф био средство борбе и превентива против клерикализма: „Ми нисмо за то због тога што је то наперено само против злоупотребе католичких свештеника, јер је ово наперено против сваке злоупотребе. Католички клерикализам постоји, јер ви сами у својим листовима пишете о католичком клерикализму и објашњавате шта је клерикализам. Православни клерикализам није постојао, али има изгледа да ће се и код нас развити православни клерикализам, под утицајем вашим, а да тога не би било, ми смо унели ту одредбу овде и стојимо за то.“ 31 Према јавном сведочењу једног од секретара Уставотворне скупштине, др Војислава Јањића, при крају уставотворне дебате готово сви Србијанци били су за то да се канцел параграф избаци из Устава. Међутим, „непомирљиво држање Словенаца и Хрвата из владине већине обавезало је владу да прими тај преддожени члан у целости“. Јањић је још изнео да канцел параграф није требало унети у Устав због тога што он „неће имати никакве практичне вредности“. 32

28 Рад Уставног одбора, XLIV седница, 4. април 1921, 29.

29 Јосип Клек је напоменуо: „Jaz tudi ne mislim in ne bi mogel trditi., da je kancelparagraf sugeriran po odloku pariskega framasonskega velikega zbora.“ - Уставотворна скушптина / пленум, XXXVIII редовни састанак, 25. мај 1921, 23.

30 „Господа Словенци који су овде у Београду - говорио је др Стјепан Барић искоришћавају сваку прилику да денунцирају све друге, да их направе црно-жутим. Међутим, код своје куће они сасвим друкчије раде: тамо они агитују с тим да је Корошец продао Словенију Србији, да ју је продао краљу Петру. Тамо нас клеветају а овде нас денунцирају.“ - Рад Уставног одбора, XLV седница, 5. април 1921, 34, 35.

31 Ibid., 39.

32 V. Novak, 147.

40

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017