Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ризика и изостављају клаузулу највећег повлашћења или пореске клаузуле, док се за коришћење права инвеститора да покрене поступак против државе домаћина захтева исцрпљивање домаћих правних средстава.

Кад је реч о заштити, стране директне инвестиције се, у генералном смислу, могу штитити дипломатским, судским и арбитражним путем. Уговорне стране су у принципу слободне да одаберу начин заштите у границама конкретног извора и меродавног права. 5 Правила о заштити страних инвестиција могу бити садржана у међународним изворима, као што су међународни инвестициони споразуми, и у националним (унутрашњим) изворима права у форми законских и подзаконских прописа. Под међународним инвестиционим споразумима (ПА International Investment Agreemens) подразумевају се разне врсте мултилатералних и билатералних споразума, као што су споразуми о слободи трговине и пловидбе, трговински споразуми, и споразуми „нове генерације“, као што је свеобухватни споразум о трговини са Канадом ( СЕТА, EU-Canada Comprehensive Economic and Trade Agreement) 6 и између ЕУ и Сингапура ( EU-Singapore Free trade Agreement) 7 .

У ЕУ те споразуме cy до ступања на снагу Лисабонског споразума закључивале државе чланице са трећим државама као тзв. екстерне споразуме и са државама чланицама, као тзв. интерне ЕУ споразуме (или унутрашње ЕУ споразуме). Екстерни ЕУ споразуми су потпуно регулисани правилима међународног јавног права. Први такав билатерални споразум је 1959. године закључила Пемачка са Пакистаном. Интерне ЕУ споразуме чине споразуми између две државе чланице и споразуми између државе чланице ЕУ и треће државе која је касније постала држава чланица. У прву групу спадају само два споразума: између Немачке и Португалије и Немачке и Грчке. 8 Других споразума је много више, а њихов број је значајно повећан након пријема десет држава у ЕУ, 2004. године, али и након ширења ЕУ 2007. и 2013. године. Данас је на снази 3.281 9 међународни ин-

5 Chistoph Schreuer, „Jurisdiction and Appliable Law in Investment Treaty ArbtrationA McGill Journal of Dispute Resolution 1/2014, 1.

6 EU-Canada Comprehensive Economic and Trade Agreement (CETA), консолидована верзија од 26. септембра 2014; trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2014/ September/'tradoc_ls2Bo6.pdf, 20. октобар 2016.

7 Текст Споразума вид. на http://trade.ec.europa.eu/doclib/press/index.cfm?id= 961 24. јун 2017.

8 Вид. Hanno Wehland, „Intra-EU Investment Agreements and Arbitration: Is European Community Law an Obstacle?“, The International and Comparative Law Quarterly 58(2)72009, 297, фн. 3.

9 World Investment Report, 2016, 104. http://unctad.org/en/PublicationChapters/ wir2ol6ch3_en.pdf, 10. јануар 2017. Податке за ЕУ вид. у; Tony Cole et al ., Legal

53

Радован Д. Вукадиновић (стр. 50-69)