Arhiv UNS — Crkveni listovi

у овоме теоретичкоме дијелу чвви еам се, да су њеке тачке морале бвти више објашњене. На прим. аа 20. стр. спомеауто је „слитије имена“ (абу/ucí? twv óvo[xocto)v), и казаво је односно шта то значв; а послије, на стр. 59. соомиње се велто, а на 60. мало слитије имена, те се не може взвеста ии аз овога, ни из онога, што је казано на 20. схр„ каква је разлвка између једног и другога. 0 духоввоме сродсхву (стр. 22.) постоји само оно правило, које је преосв. иисац споменуо, оаиме 53. Трулско. Забрана брака у духовноме сродству до 7. степена укључвво потиче из доба, послије закључења кавова, те није безусловно обвезна за сву цркву, као што нам првмјер у томе пружа давашња практика руске цркве. Мислимо, да је тачније требало означити, послије кога стеоена могу епискоии раз рјешавати брак; а ово огравичење у томе власхи епвскопа, као што је на прим. ва стр. 83., 119. и др., изгледа вам превећ строго. Друге омање ваше опаске на овај теоретични дио вијесу од особите важвосхв, те можемо преко њих арвјећи. Цртање примјера сродства, које је преосв. висац усвојио и представио у његовој књизи „Номокавов о браку“ и сада овет пововио са једвом малом вромјевом (ваиме умјесто вређашњих тачака, које је подобво Скворцову стављао при лицима, између којих се сродство тражи, сада су стављеви упитнв знаци), то цртање у опћем је једнако овоме, којим се служе у руским богословском заводима в које у главвоме валазимо у Требвику Петра Шогиле (I, 364 392). Што је преосв. пвсац ва мјесто кругова (о) ставио почетва (велика или мала) висмева одвосвих личвих имева, то има смисла у парохијалној практици, вошто се ту тражи сродство између извјесвих већ по имену лица, те ва одвосва мјесха могу се одма стављати а писмева, којији се имеаа тих лвца започињу. У осталом може се јавитв и ври овоме веврилика, ако њеколико вмева почиње једваким висмевима, аа прим. Душан, Дамјаа, Давил-Дарввка, Драгвња, Давица, и у такоме случају треба већ или сво име ваввсатв, или уз почетво писмо додатв још једво ала два писмеаа. да се одвосво лице означи. По вашем мнијењу кругови су за ово много згоднији, а особито у школској аракхицв, као што се то употребљује у свнма школама о вравославним и завадвнм (о чему види међу осхалаз!а, саомевуга rope дјела во цркв. враву вравославвом, аротеставском и римокахоличком). И уаохребљавањв троугла за обиљежавање жевских лица, чиви вам се згодвим ради боље јасвоће, а исхо и обиљежавање ма каквим звакши смрхи извјеснога лица у једвом или другом вацрту, чега у књизи ареосв. писца вема. Покрај свега тога, хруд овај вреосв. висца у врибирању свију ових мвогих вримјерн развоврсвога сродсхва, заслужује свако првзвање и воказује влемевиту вамјеру, да будв од вомоћи аарохијалвоме свештевству, које се њом може мвого користихи у својој вракхоци, те према томе !чи књигу ову и ореворучујеаш.

A. Н.

291