Arhiv UNS — Crkveni listovi

црквп установљен п којп је санкцпју на другоме васељенскоме сабору (381. год.) добпо. Свака обласна провпндпјална црква са својим еппскоппма п односним првпм еппсконом (митрополитомј пма.та је свој синод, којп је водно старање о обичном жпвоту црквеном, о бпрању и посвећпвању еппскопа и т. Д., п управљала се самостално. У црквенпм пптањпма особптпх важностп, псто и у догматпчнпм и духовнпм, таква црква већ впје бнла самостална, него је завпсила, односно спнод њезпн завпспо је од онога патрпјарха п спнода његовог, у нпју је област, а према политппкој подјелп државе, спадала та провпнцнјална црква. Далматинска црква са главнои катедром у Солину, спадала је тада у област рпмског патрпјархата, п према томе п еппскопп те цркве, пначе еппскопскп спнод њезпн, завпсио је у одређенпм пптањпма од рпмскога патрпјарха п његовога спнода. Тако је тада свугдје бпло устројство црквено, како на пстоку, тако п на западу, п према таквом устројству уређена је бпла у поменуто доба п далматпнска црква. Колпка је бпла та далматпнска црквена област п колпко је у њој бп.ло еппскопскпх катедара, о томе се зна тек по податцпма псторпјскпм слпједећега (YI) впјека. У осталохм, свеза ова далматпнске цркве са рпмскпм патрпјархом нпје јој прпјечпла да буде у свезп п са патрпјархом царнградскпм. И по ономе што се поузданога зна, могло бп се слободно казатп, да је у првпм впјековпма под поменутпм Еспхијем једино се п показала нека јача јерархпјска свеза далматпнског еппскопата са Римом; јер прп нашљеднпцпма Еспхпја на солпнској катедрп, о тој свезп у старпјпх ппсаца, а нп у новпјпх, готово нпшта се не спомпње, не само, него догаћајп, које псторпја бнљежи послпје Еспхија, доказују да се далматпнског црква самостално управљала, п ссша на својпм саборпма п по канонпма источне цркве уређпвала свој жпвот. Држање тројпце солпнскпх еппскопа YI впјека, Стевана, Онорпја 111 п Фронтпнпјана, показују да пзмеђу далматпнске цркве u Рпма нпје бпло ни оне свезе, која бп пначе, по мптрополптанском устројству цркве, у односпма наспрам надлежнога патрпјарха постојатп морала. Видјелп смо у каквпм је односпма стојао Еспхпје солпнскп са папом Зоспмом. Тај пстп Еспхпје, са свпјем самостално п независно од рпмскога патријарха, у жпвом је сношају п са царпградском црквом п њенпм патријархом. Догађајп тадашњи у царпградској патријаршијп жнво занпмају далматпнске еппскопе, п онп учествују у тпм догађајима, као таквима, којп се п њих тнчу. Незгоде, кћје трпп цариградска црква од самовоље државне властп, сматра далматпнскп епнскопат својпм незгодама, п диже глас у обрану псте цркве. Цар Архадпје