Arhiv UNS — Crkveni listovi

мјестпма саборп еппскопа, п т?у се узпмљу у претрес разна мигпљења, која поједпне цркве плп лнда псказују о дотнчнпм пптањпма хрпшћанскога учења: одбадују се п осуђују лажна мпшљења п проглашује православно учење. На таквпм се пстпм саборпма уређује п унутрашњп жпвот цркве, права п дужностп клпра, односп међу клпром п вјернпма пт. д. Установљују се п уређују црквене задруге п братства са цпјељима побожнпма п ради бољег угађања Богу, на прим. калуђерство п црквена братства. Развпја се наука п књпжевност црквена, те црква сада обплато множп број својпх велпких отаца и учптеља. Овај новп жпвот у хришћанском друштву, као што се показује сада у главним областпма грчко-рпмске царевпне, тако се iicto показује он и у нашој Далмацпјп у свпма правцпма.

Под заштптом цара Константпна, којп је по предању обншао ц Далмацпју, при својпм путовањима пз Ианонпје у Аквплеју, црква је у овој земљн почела одмах напредовати п снажитп се. Од 316. године еппскопом у Солину бпо је Марин , човјек побожнп н мудрп. Мир који је тада владао, знао је Марпн употребптп на добро цркве своје: развпо је хришћанско богослужење, п утврдпо га свугдје умјесто дотадашњег незнабожачког, цркве је почео подпзатп, хришћанскп морал проповиједатп и утврђпватп у народу, чистпти православну науку од разнпх јеретпчкнх учења п никејскп снмвол вјере увађати; псто тако и свештенство је уредио, да буде оно достојнпм нроповједнпком православне вјере п хрпшћанскога морала. Непосредни нашљедници Мариновп ступају његовпм путем, п корпстећп се мнром, којп је у државп владао, не само што су могли да раде о напретку и уређењу далматпнске цркве, него они су моглп да учествују п у опћим црквенпм питањпма, која су особпто у пптањима православнога вјеровања имала значај за сву цркву. Дјеловање њихово у догматпчкнм споровима овога периода нпже ће се видјетп. За ово вријеме (IV вијек) може се држатп, да су основане бпле ii поједпне еппскопске катедре у важнијим мјестима Далмацпје. Тачнпх података о свпма тпм катедрама нема. Али се зна позптивно, да је у Задру постојала катедра већ у половпнп IV впјека, п да је епископ те катедре заједно са Марпном, еппскопом солпнским и још другпм далматпнским епископпма учествовао 337. годпне на једном сабору римском протпву аријанства. А за задарског епископа Фелпкса зна се, да је 381. годпнс учествовао на сабору у Аквилеји нротпву аријанства, п опет 390. годино на сабору у Мплану под предсједншптвом св. Амвросија противу јеретика Јовпнпјана.