Arhiv UNS — Crkveni listovi

школа у којима веје дух римокатолизма и Хрватства; Српска застава није законом заштићена и извргава се нападајима и руглу. Први се дигли на ноге јуначке православни Србн из кршне Лике и Ербаве и обратили претставком на сабор краљевине Хрватске и Славоније, у којој захтијевају бољи положај за своју дркву, пгколу и своју народност. Потпомогоше их са својих зборова С{)би из Баније, Славоније п Сријема. Најновијн гласови веле, да су се и наше српске аутономне власти кренуле. Тако је на енархијској скупштини у Пакрацу, донесен једнодушни предлог, срнском народном црквеном сабору, како би се својим путем заузео за побољшање жалосног стања, у ком се налази српска правосл. црква и школа. Желимо уснјеха у овој \племенитој борбп за вјеру п слободу! Еиархијска скупштина пакрачког владичанства. Годнне 1871. донео је српски народно-црквени сабор митрополије карловачке закон, који је стекао санкцију владареву: уређење енархија. По истоме, епархијска скупштина је врховно аутономно тијело у епархнји које сачињава: епископ-дијецезан као предсједник и свештенички и свјетовни чланови, а коме су енархијске власти: конзисторија, административни н школски одбор одговорне за свој рад. Епископат митрополије карловачке с неповјерењем, да се оштрије не изразимо, излазио је у сусрет овоме уређењу епархија. И то је један врло важан разлог, зашто ово уређење вије се могло извући ни до данас из свога привременог стања. Епископат, по свему изгледа да је волпо дијелити своју власт с државнм римокатоличким и калвинским властима и бити нм одговоран, него, да то дијели са својим свештеницнма и нравославном срнском паством. Но као да је исти епископат почео да мијења своје мишљење о овом уређењу епархија; јер видимо, гдје се ипак енархијСке скупштине уз приволу дијецезана сазивају. Тако су ових задњих година одржане епархијске скупштине у вршачком, темишварском, бачком, па ето сад по трећи пут и у пакрачком владнчанству. Значајна је с тога у том предмету изјава г. Епископа Мирона, коју је дао у свом поздравном говору епархијској скунштини накрачкој, кад је између осталог рекао: „На темељу стеченога искуства, можемо ли данас, но„слпје, скоро 30 година, да заволимо то „уређење епархија" „боље, него ли прије 30 година, јер смо за то вријеме имали „нрилике, да га упознамо и нригрлимо као добро и нодесно „по живот и напредак наш и црквени н народип.“ Знак је то, да је ово „ уређсње епархија нашло и код енископата својијех присталица. И тако је епархијска скупштнна пакрачко славонског владичанства, под повољним знамењем састала се у владичином сједпшту у Пакрацу на дан 17 октобра о. г. Од заступника било их је 45 присутни од 62. Држале се четири сједнице у згради

ЦРКВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРOIIOЛИЈН

101