Arhiv UNS — Crkveni listovi

српске учитељске птколо под предсједништвом Преосвештеног Господина Епископа Мирона Николића, а под иоднресједништвом преузвишеног госп. д-ра Ливија Радивојевића умировљеног предсједника стола седморице (врховног судишта у краљ. Хрв. и Слав.) Рад је ночет по призивању св. духа у велељепној саборној цркви. Епархијске власти извијестиле су скупштину опширно о своме раду од 1892 год. кад је била задња епархијска скунштина. Тај рад је марљиво сређен и разрађен, те пошто је био оштампан могли су га заступници за времена нроучити и своје примједбе стављати. Допуњена су упражњена мјеста енархијских власти: конзисторије, административног одбора и школског одбора уз жељу епархијске скупштине, ако се за три године не сазове епархијска скупштина, да сви чланови епарх. власти ноложе мандате. Обављен је избор конзист. Фискала у лицу др. Мише Богдановића, одвјетника. Пало је доста предлога. Епархијска конзисторија нредложила је, да се за пакрачко славонско и горњокарловачко владичанство оснује привремено богословија, у коју би се нримали ученпци послије свршене шесте гимназије или учитељске школе уз штнпендпју од 400 круна годишње. По садањем закону, у богословију карловачку, која је једина у карлов. митрополији, могу бити примани слушаоци, који су положили испит зрелости у гимназији. На овај предлог навела је конзисторију и та околност, што се сада нико не одаје на штудирање богословије а оскудица је толика у свештенству, да је једна трећина парохиј а без свештеника. На овај начин мисли конзисторија, да би се више слушатеља одважило у богословију н да би се попунили нроређени редови свештенички. Конзисторпја је предложила, да се оснује мировина за немоћне свештенике. Оба су предлога прихваћена. Епархијска скупштина на предлог заступника још је изразила жеље и закључила: да се протопрезвитерска звања одијеле од парохпјских, те да се установе протопресвитерска звања у сједишту еписконском. Ова би звања имала задатак непрестано надзирање свештено пастирског рада свештенства и административних послова црквених онћина и манастира; да се удесе боље плате свештенству по годинама службовања а на основу заједничког допринашања свих правосл. Срба из цијеле митрополије карловачке; да се сазове тто ирмје српски народно-црквени сабор и да му се омогући рад. Овај сабор имао би се редовно састајати између Ускрса и Духова, но како су нагомилани силни послови, који жељно чекају сабор, епархијска скупштина није могла пропустити нрилику, а да о том не изрече своје мишљење. Напокон је предложено и бурно прихваћено, да се умоли наш црквено-народни сабор за заузимање код надлежних Фактора, да бп се већ један пут побољшало кукавно стање, у ком се пред

102

ХРЖШЋАНСКИ ВЕСНИЕ