Arhiv UNS — Crkveni listovi

у читавом Српству нема. Ова горостасна богомоља свечано је освећена на Госпођин дан 15. Августа прошде године. На тој свечаности учествовао је кнез Никола са делом својом породндом и безбројним побожним народом који се беше сакупио како из Црие Горе, тако и из Босне и Херцеговине, Далмације н Боке Которске. Чин освећења извршила су два митрополита: црногорски г. Митро Фан Бан и Сава Косановић.

ЦРКВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Црквено уређење у Босни и Херцеговини. У Босни и Херцеговини сада постоје три епархије: у Сарајеву, Доњој Туз.ш и Мостару. У ,две епархије сарајевској и Мостарској постоје уз Митрополита и конзисторије и то у Сарајеву су четири редовна и три почасна члана, а у Мостару су само два редовна члана. Ове чланове поставља и плаћа непосредно Босанска влада, У зворничко тузланској Митрополији има уз Митрополита један чиновник свештеног реда као рсФерент за брачне ларнице и један писар и ђакон. У најновије доба ради се на томе, да се установи још једна епархија и то: да се одцепи од дабро босанске епархије Бихаћски и Бањалучки округ и да се од њих створи та нова епархија, и за ту је епархију како се чује именован за Мптрополита г. архимандрит Метица. Ну како то стоји у отвореном питању због данашњег црквено-просветног уређења и због тога што су општине тих округа и народни прваци уложили свој протест код Цара и Патријарха цариградског протнву томе октроисању, установа те епархије још нпје у дејство приведена и послове те епархије. још врши Сарајевски Митрополит Мандић. Још се смера истим начином установити конзисторија у Доњој Тузли и Бања .Луптт кад се та нова епархија организује и именовани Митрополит посвети. Конзнсторије ће бити уређена попут оне две у Сарајеву и Мостару. У исто се доба ради да се за све четири епархије установн вигаи духовии суд у Сарајеву, коме би предсједавали Мнтрополити наизменце по годину дана, а чланови постављани и плаћани по пут чланова епархиски конзисторија. 0 удружењу свештеничком. Парохиско свештенство у Босни и Херцеговини тежило је изодавна да се зближи и удружи међу собом у ннтересу службе и позива свог, па је ту тежњу почело и да изводн у дело. Почело је најпре да се у појединим протопрезвитератима скупља н да држи протопрезвитерске сједнице и то негде сваког месеца. Кад је земаљска влада сазнала за ове састанке и сједнице свештенпчке, да би имала свој надзор над њима и да јој не бн рад тих сједница остао непознат, упутила је Митрополите и конзисторију, да нареде путем окружница, како ће се одржавати ове сједнице и да се мора рад сједнички под-

ЦРКВА У БОСН.И И ХЕРЦЕГОВИНИ

111