Arhiv UNS — Crkveni listovi

вршено у Краљевини српској коју је Бог обасуо свекодиким обиљем. Али која вајда, кад се они, који су зато позвани нису никада загревади љубављу према своме свештенству нити се хтеди заложити за бољу судбину свештенства. Колпка је бида заузетост митропољита црногорског г. МитроФана за нонравку стања свога свештенства, то се види најбоље из пзјава захвадности црногорског свештенства које су поднете г. ми г гронодиту тим новодом. Ристо М. Поповнћ свештеник загарачки, у својој изјави захвалности између осталог вели ово: „Ја се врло жнво сјећам, да сте ми једном нриликом, односно истог, рекли, да би сте мирне дунге пошли са овог свијета, кад би сте ову мисао остварили. “ Благо свештенству којеима оваква архипастира, који у срећи и задовољству свога свештенства тражи извор своје радости и свога задовољства. Друга је тако нсто важна тековина у црногорској цркви удружење свештеничко, које је поступно у читавој Црној Гори изведено иницијативом Бисокопреосвећеног г. МитроФана. Он је мудро оценио сву корист коју може имати црква од удружена рада свештеничког; па је с тога и руководио свештенство у извођењу ове важне тековине у својој цркви, као што их п сада непрестано ][oстиче п соколи у раду. И у томе може послужити архипастир малене Дрне Горе за углед свима оним архијерејима, којп зазиру од удружења свештеничког и назиру у њему некаквог баука, Има покрајина српских у којима је мисао о удружењу свештеничком давно сазрела. Израђена су и правила за то, свештенство је из свију дијецеза имало своју скупштину где су нравила претресана и све приуготовљено и послато Синоду; па ту и пропало. Иа какво добро видимО у тој цркви: „свуда се огледа мерзост и заиустеније У седам тачака изложен је задатак и делокруг свештеничког удружења. Седма је тачка: да се у опште уједињеним радом и узајамним номагањем усавршава и да ствара што повољније услове за успешан рад код својих парохијана и угледан положај у друштву. Удружење је организовано по протопрезвптератима. На овим састанцима свештеници читају своје расправе, беседе н остале радове књижевне; ту се узајамно обавештавају, списе прокритикују, износе све појавс у животу народном и служби својој накратко, ту се узајамно договарају и обавештавају о свему што се односп на службу и рад њихов у црквн и народу. Да би се видло колико је свештенство у Црној Гори измакло у свом образовању и како благодетно утиче удружени рад и узајамно обавештавање на зборовима свештеничкпм, приказаћемо у једној од првих свезака овог чаеописа један од радова свештеничког удружења Ријечке нахије: Свештеник и свештеников рад у народу, написао поп Мнраш Вукнћ, учитељ. Нова дрква у Никшнћу. 15. августа пр, год. освећена је монументална црква у Никшићу. Ову је дивну богомољу подигао о своме тронтку кнез Дрне Горе, која ће кроз сва времена сведочити о великој владалачкој побожности и преданости кнеза вјери својих праотаца. Кажу да је по лемоти нзраде а и по свему

110

ХРИШЋАНСКИ ВВСБИК