Arhiv UNS — Crkveni listovi

ступити у братско коло заједничке службе и рада за добро цркво и народа нашег.

Алекса Илић

прота.

ОТАЦ ЈОВАНОВ У ХРАМУ СOЛOМOНOВOМ

Пре две хиљаде година у целоме онда нознатоме свету била је само једна једи-та „Велпка Снла“ Гимска царевина. Цар римски, тако званн Кесар плн и Цсзар, оио је Госнодар свима земљама и иародима ночев од Англпје на до Индиј е. Што данас у Европн и у једном деду Азије држе шест великнх сила (Енглеска, Француска, Иемачка, Аустро-Угарска, Италнја н Турска). то је онда све нод својом руком држао римски кесар, и још уз то: Шпаннју, Португалију, све земље балканске п све земље Северне АФрике (Египат, Трнполис, Тунис, Алгнр. Мароко)! Римско је царство било у правом смнслу „Свемирино Царство“, јер је у своје границе хватало готово цео онда нознати свет. Покоривши толике земље н толике народе, није чудо да су Римљани нокорили и народ јеврсјски. Јевреји су били малобројан алн врло храбар, родољубив и поносит народ. Имали су муке Римљани док су их савладали, а готово још више муке да их у нокорности одржавају, јер су родољуби јеврејски често дизали народ на оружје, и иокушавали да стресу јарам римског господарства. Али су све те покушаје ветерански легиони римски у крви јеврејској давплн. Тек тим својим честим иобунама Јевреји су успели бар толико, што су иобудили римске цареве да им не само у веру не дирају, иего да им оставе донекле и неку унутрашњу самоуправу, на чеду које су стојали народни главари. Народ је јеврејски, рекох, био ионосит. Пмао је п ирава да буде ионосит, јер је он онда био јединп народ. који је, још од старих старина веровао у једнога, једп-

1 Ово је прва глава у делу »Свеги Јован крститељ«, које је наш пријатељ г. Чеда Мијатовић по разним аукторнма написао. Ми се надамо да ћемо бити у стању да то дело штампамо у нашем часопису пре него што бн се као нарочита књига појавило. Уредник.

12

ХРИШЋАПСКИ ВВСНИК