Arhiv UNS — Crkveni listovi

мену. Разматрајући непристрасно све што се у тој СФери развијаио и дешаваио додазимо до уверења да се узрок овнм појавама налази донекле у пренагљености у расуђивању и одлучивању, као и у субјективности схватања верских и црквених дужности и задатака. Неминовна последица свега тога била је што су разним путевима иошли они, који су дужни руку под руку да иду целога века свог п да заједничким силама раде на остварењу великих циљева вере и народних идеала. Првп почецп ових међусобица имали су донекле лични карактер и иису излазили из обима локалности; т. ј. ограничавали су се на ствари и предмете црквене и школске управе у Сарајеву. Али је сам покрет наскоро иосле тога добио далеко шире размере, размакао границе локалности и данас је његово решење од опште важности по православну цркву и српски народ у окупираним крајевима. Није са свим без интереса и важности знати како је почело да се развија црквено питање, како је почело да избија на површину јавности и да све више занима духове. Пре четири године отпочиње доста живо, најпре у сриској штампи, да се расправља о стању православне цркве у окупираним земљама. Повод за ово расправљање дали су донекле нови прописи и наредбе земаљске владе, којаје по видимоме имала смер да уведе већи надзор и јачу контролу над руковођењем послова. Прописи ти, дакле, односили су се на увођење нових упустава у поступање са црквеном и школском имаовином као и са руковођењем послова у цркви и школским одборима. Међу тим, ти су прописи били, за овај мах бар, излипши и некорисни, јер се њима ни на који начин није могао постићи истакнути смер. Ту се, у том појаву, налазе први видни т. ј. спољашњи знаци данашњега живог покрета за решење црквенога питања у Босни и Херцеговини. У први мах могло се мислити да се увођењем нових прописа у цркву неће изводити никакве корените реФорме, које би реметиле ток послова у цркви. Шта више с извесним разлогом сматрало се да ће се тај посао моћи извести без великих тешкоћа. Али се још одмах у почетку показало да ти прописи нису безначајне напомене, јер захватаху дубоко дух и жпвот цркве, колебају њено вековно обичајно право. С тога је још с почетка примена новпх упустава напшла на велике препоне с једне стране, а са

44

ХРИ ШЋАНСКИ ВЕСННК