Arhiv UNS — Crkveni listovi

друге Је доста отежавала правилатт ток црквенпх послова. Томе Факту ваља додати и ову доста значајну окодност: и управа црквено школска и народ нису могљи да напусте своје навике и своја права и да се одмах прилагоде и привикну на нови ред. Није требало дуго времена па да се увиди да питања цркве и верских предмета куд и камо имају дубљи корен, него што се на први мах чинило; увидело се да питања што се тичу цркве и вере нису од пролазна значаја ни тренутне важности. Даје се дакле разумети што се није могло остати на простом усвајању новога реда, који је, без потребе, донекле ограничавао права цркве. Услед тога наступиле су размирице и ово питање испада из обима локалнога и добивши шири, опсежнији значај, него што се могло и предпоставити избнја на много шпре поље разматрања и претресања. Да су питања верскога култуса од великог значаја по живот народпи може се између осталога, закључити и из овога Факта: о њима се, у првом реду, заинтересовало веома јако све славенско јавно мнење ; а поред њих овом питању почиње да поклања озбиљну пажњу и западна штампа, штампа Француска и немачка. Овим је непристрасна европска јавност показала да прати догађаје у окупираним земљама са великим интересом; а тим што о њима упознаје свет отворила је једну нову рубрику и прихватила верско питање у Босни н Херцеговини, давши му онај широки значај по живот народни, који оно данас у ствари има. Кад се дубље загледа у културне односе а нарочито црквене и верске прилике у Босни и Херцеговини, пспхолог и познавалац прилика умотриКе и у овом покрету донекле дејство онога демона, који је и пре тога православној вери неприлика наносио. То је језуитска пропаганда. Другим речма казато: језуитска пропаганда ауторизира овако стање православне цркве. Она је, као п увек што ради, потајним путевима припремала и радила, да се изазове метеж и заоштреност у црквеним и уопште верским односима. И ако је она у Босни и Херцеговини бројно ништавна и безначајна, ипак је у толикој мери безобзирна и наметљива да не трпи поред себе никакав други верозакон, и сама нпје ни у каквом праву, Положајем својим и привилегијама, које су јој бесправно уступљене она се сматра за привилеговани верозакон; католицизам упорно се упиње да се

ЈЕДАН ПОГЛВД НА СТАЊЕ ПРАВ. ЦРЕВЕ У ВОСНИ И ХЕРЦВГОВИНИ

45