Arhiv UNS — Crkveni listovi

радише данашњи бискупи у најновије доба, свједочи нам: окружница Јосипа Јурја Штросмајера од 4. Фебруара 1881. на к.шр и „пук бискупије босанске и срјемске, 14 у којој се налазе и ове ријечи: „да је божја провидност католике хрвате управо опредјелила, да свету намјеру наших апостола (све Славене у светој и неразрешивој свези са римском црквом и првостолником љезиним уздржати и сачувати) у овим странама вршимо и квасом у божијој руци постанемо, који би сву осталу масу пробио, и у свето јединство сложио...“; свједоче нам на даље: Поганичка, Пугомељска и Дишничка унија у Славонији, те врличка унија у Далмацији, што су све језуитско-прозелитска дјела крижевачког унијатског бискупа Јулија Дрохобецког. Да ни Штадлер није утекао овој двојици, увјерава нас васколики његов рад, а нарочито познато врбовање незадовољних српских калуђера и свештеника за „јединоспавајућу“ унију Какви су дакле били хрватски бискупи некад, такви су и данас; а да друкчије не мисле ни рим-папе увјеравају нас о том ријечи управ данашњег папе Пава XIII., што их рече врхбосанском надбискупу д-ру Штадлеру и надбискуповом свештенству онда, кад их је примио у аудијенцију 6. октобра о. год. по нов. кал. Те напине ријечи гласе овако: „ Положај и дјеловање свештенства у Боснп веома је тешко. Ви се морате борити иротив многих и различитцх вјероисиовјести и народности. Но знајте, да у Исусу Христу лежи среЛа за Босну и Херцеговину, Знали смо и до сад расположење римског нрвосвештеника т. зв. „намјесника Христовог на земљи“ и његових хрватских бискупа спрам св. Православља; али од загребачког конгреса, као да треба, да нх још боље познамо, јер од то доба бивају њихове изјаве све то смјелије и отвореније. Па кадјетако, онда нека загребачки конгрес буде и српском православном свештенству вншег и нижег реда један озбиљни тетето!

Шегестин, у малој Хрватској

Жихаило Медаковић

свештеник.

СА СРПСКОГ ПРИМОРЈА

Један покушај римске пропаганде за поунијаћење у у почетку 18-г. вијека.

„Паштровић,“ зове се простор земље од „Завале до Цмилове улице,“ између Будве и Спича, и од мора до црногорске нахије зване: Црмница.“ Овај нај-јужнији дио чаробне српске Боке Которске, има своју чудесну и врло интересну историју,—

СА СРПСКОГ ПРИМОРЈА

67