Arhiv UNS — Crkveni listovi

осветници кад са својим митропоиптом господином Данидом Петровићем-Његушем, , очистише земљу од некрстиД стиже у Паштровиће .г,гас и књига“ од бдаженонокојиог митрополита господара споменутог Данила. Митрополит Данило у књизи сложио а по гласоноши поручио: „ЧдснсуУ и свЂчеснсшБ Ов/ЛЦЈснствУ, господдуљ сУћду в и воиводдуњ. и свшУ поцјжоуВ зворУ ИдфровскомУ," да се; „ДВДНДЈСТ-К вBкскд У СЦЈЖИЧеСКОУЈ> рBвн КДЦ) НДШI СЦЈСНЈЦI, 1 врдддтј ј вркдтј ј дУпе вддс! кве кдо ндш) источно прдкоСДДВНИ НЈУНКУТСКЈ СфЕНЈЦ!, ндддзе нд ПДфрОВСКОИ грднјцј I шће дд а BвBкB I дд опогдне Унјшствоуњ. ј № Р'шд СДОВЈСНО стддш Вддднке Хрстд, НО ДД ТО НЖБфДК* подњ ЦЈЖОУЊ. СС ЖIВOТД.“... Ова је вијест јако узнемирила свештенство и народ паштровеки. Поводом овога, сабрало се у манастир Прасквицу паштровско свештенство, „воквод« п кддстедд одњ. пдш«нд,“ да вијећају како ће осујетити намјеру римскијех свештеника и онијех који их шаљу и помажу. Паштровићи су сложно ријешили да поставе страже, да чувају. „И дд ијр* непBфдк» ц пдфрокскУ держдв».“ Али, још се нијесу Паштровићи разишли били са свог збора у манастиру Прасквици, а стиже им глас из паштровских села, дајестигло дванаест калуђера; да се казују „Ш свлтдго грддд И СТОДЈЦЈ, ДД ПО ЗДКрфДКДЈО ВОДЈЦУ, ЧИТДЈО уоднтве, Уче ндродњ. ј диде м$ нд ддрњ. керсте ј јкшне и пондшдке ј грстј уд-ктдчкћ шпддд I дУкдгд ддрlвдlo.“ Овај глас јако је ражљутио свештенство, суђе, војводе и члапове властеле, и одма закључе, да им се похнта у поћеру ; да их најприје три пут закуну пресветнм именом Божјим: да одма изађу из „Пдфровске держдке,“ па који не би хтео, да га одмах убију и укопају: „извднњсћнд церкокндгш" У један исти дан убијено је једанаест римскијех свештеника у једанаест паштровскијех племена Онај дванаести свештеник налазио се у Кастел-Аастви, гдје се налазила нека мљетачка стража, у остатку од тврђаве цара Душана. Овај дванаести, под окриљем ове страже, размахао се; као да је био у сред Рима! У Кастел-ластви је пароховао тада поп Иетар Суђић. Једне неђеље, онај дванаести римски свештеник, охрабрен мљетачком стражом, хтио и служио: у православној цркви св. Вида, у Кастел-Ластви. 3 ) Суђићеви парохијани из радозналости похитали да чују: прије нечувену пјесму. Кад се поп Суђић освједочио, да у залуд граје, похитао по калуђере у манастир Прасквицу. Манастир Режевић, који је

3 ) Ова црква сада припада римокатодипкој вјери. Она је једина у Паштровићима и без и једног припадника Паштровића. Писац.

70

ХРИШЋАНСКИ ВЕСНИК