Arhiv UNS — Crkveni listovi

Но како власти наше јуршпају п хоће да изиграју и оно што има закониту моћ, што државни закони штите, што Је светиња свакоме у једној уставној монархији од узвпшене владаочеве особе, па до најобичнијега грађашша, како да се поуздамо потећп секпром по корену данашњих наших права, тешећи се таштом надом, да ће нам сва та права и у новом уставу заштићена и призната битп? Ко пружа и даје јемства да не би изгубили и ово што данас имамо, па колико је, толико је? Или зар нам ту зебњу не утврђујс, с једне стране жива акднја наше јерархије да нам се октројише садашњп „изборни ред,“ а са друге стране покушај бившега минпстра БанФија да нам уз пркос законом гарантованог данашњега „саборског устројства“ натури дневнп ред онако, како он то хоће, а не како то закон прописује? Држим дакле да вам је јасно што је сабор г. 1897., са врло> малим изузетком, једнодушно устао и стао на бранич својих права п одбно захтев министра БанФија, да на прво место мора ставити на дневни ред претрес споменутога устава , пре сваког даљег или другога рада. Самоуправа (аутономија) без самоопредељења била би у сравњењу то нсто, што и сликар без вида; бадава му сва свест о његову знању, кад га не може реализовати. Противним дакле поступком положно би сабор од г. 1897. у гроб целокупну до сада подигнуту и уживану зграду автономну, коју нам нреци наши скупоценом крвљу својом, верношћу и оданошћу према владалачком дому и отаџбини својој заслужише и као свети аманет и јединп скоро услов за народно самоодржање оставише. Тешка загуга, која је услед таког незаконитог поступка бившег мин. БанФија наступила, уродила је тиме, што је сабор од г. 1897. на неизвесно време одгођен, ма да гајевелики број прешних п неодложних послова очекнвао и ма да га је услед тога цео народ наш с радошћу дочекао и поздравио. И као што знате тада и тако одгођенп сабор тај није више нп сазиван, док му ето и мандат, којп само три године траје, није истекао. И нраво имате, кад велпте, да је то радосна појава, што Је Његова Светост патриЈарх Георгије саопштио саборском одбору, да се одлучио сазвати нов сабор. Јер је ваљда новом ером, која је настала владавином новога министра председника, подухнуо благи поветарац, који ће ону загуш рашчистити и разагнати и пружити паћенпчком народу нашем прилике, да не дозидану своју автономну зграду доврши, на велико добро и срећу своју, на мир и нроцват свете наше цркве православне. Да, нрава срећа а услед тога колика би то радост бпла п'о цео народ и цркву нашу свету, кад би једном видели да, сложним радом загрљено народно заступство са црквено народном јерархијом сво Јом, мудро и паметно уређују и утврђују све зграде п стаје живота нашег и једног и другог; како мушки уклањају с пута, што му је до сада сметало успевању његовом

74

ХРШПЋАНСКИ ВЕСНИК