Arhiv UNS — Crkveni listovi

истога преддога стоји; „Виадикс бира сабор на исти иачинД (т. ј. као и митрополита патријарха, чл. XV—XVII.). 12 ) У расправи око тога имали су реч Епиекопи: Грујић и Нико.гајевић; архим. Анђелић; проте; Милутипопић и Беговић; парох Јов. Јовановић; затим: Др. Суботић, И. Навдовић. А. Сандић, А. Секулић н Б. Вујић. Даклем, осим извсстиоца Др. Мнлетића, још и шест чланова свештеног и шест световнога реда. У седници од 15. маја 1870, гласало се поименично о томе и то гбих 44 са „да,“ 22 са „не“, а петорица не беху у седници, те је према томе тај пасус у чл. I. да сабор бира владике усвојен апсолутном већином гласова; а за чл. XVIII. гласано је у седници од 26, маја и то 43 гласа за , а 15 гласова иротив тога предлога.' 3 ) Ну против свега тога, као и још неких тачака, тада усвојенога саборског устројства уложио је тадашњи Епископат у седници од 5, јуна 1870. свој „сепарат-вотум“ (посебан глас), којн се састојао из 11 тачака, а потписали су га Епископи: Стојковић, Кенђелац, Грујић и Николајевић. Трећа тачка тога „сепарат-вотума гласи; „у погледу 11. алинеје истога (I. чл, устројства) чл: да сабор споразумно са Синодом одређује број и опсег дијецеза и да утиче у избор Еаискоиа“ , 14 ) То је саборско устројство било лоше среће, јер не доби владарску потврду. Ево шта је о томе забележено у историји ПикоПавловића: „На првом састанку саборском прочита се посланица Кр. повереника којом се јавља да је Кр. одлуком од 2. јулија и. р. 1872. наређено, да се „преиначено,“ а то је „октројисано“ саборско устројство, које је сабор ради највише потврде поднео 30. јулија 1871., поврати сабору са овим упуством: 1.) да архијерејски Синод каже своје мњење; 2.) да сабор своју уредбу о устројству удеси према предлозима, који му је објавио архијерејски Синод по упуству на највишу одлуку од 29. маја 1871. и према IX. зак. чл. од 1868. г. па, то учинивпш, поново поднесе Т У уредбу ради највише потврде. Пошто је на темељу ове највише одлуке и упуства кр. угар. министра богоштовља и јавне наставе од 16. септ. 1874. бр. 21261. арх. Синод поднео своје мњење кр. поверенику, овај га је поднео патријарху, да га изнесе сабору, који ће га употребити, кад се стане промењпвати саборско устројство. Прочита се записник синодске седнпце од 20 септ. 1874. за који гласаше патријарх и све владике. У том записнику задржава Синод за себе ове ствари : 1.) догматске и вероучење; 2.) литурђијске; 3). ритуалне; 4.) дисциплинске; 5.) унутрашњу управу цркве у огаите. Према томе не иристаје: а.) да сабор бира владике; б.) да сабор бира кога хоће за Митро-

12 ) Дим. Руварац; »постацак и развитак срп. цркв. [нар. автономије* стр. 13 —16. 13 ) ПзШет. 1 0 Споменутп морамо овде да се Епископат у том свом »сепарат-вотум» нпје оградио против комулативпог избора свештенимкпх и световнпх посданика.

ХРИШЋАНСКП ВЕСНИК