Arhiv UNS — Crkveni listovi

Тај значајни пасус у изборном реду примљен је у 44. седниди саборској 13. јуна 1870. са 61 гмасом, међу којима је бимо 2 Епископа, један се од носл.аника уздржа од г.гасања, а 17 их је би.го отсутних. 9 ) Предмог тај Формулисао је и сабору поднео Др. Св. Милетић, а у расправи око тога имали су удела 2 Енпскопа: Грујић и Кенгелац; 2 архимандрита: Анђелић и Живковић; игуман Ратковић; 5 протонресвитера: СтеФановић, Милутиновић, Живковић, Беговић и Кукић; парох Андрић; затим; Др. Суботић, Др. Н. Максимовић, Др. М. Милосављевић, Др. Касапиновић, Др. Ст. Павдовић, М. Мудајпћ, А. Секу.шћ, Иса Павловић, Б. Вујић, С. Ристић Кирјаковић; дакле осим нредлагача унраво 11 говорника свештеничког и 11 световнога реда. Каквом су научном спремом, енагом, одлучношћу и родољубпвим жаром владали и дисали споменутн говорници сведоче имена њихова, која су чувена и знана у сва четири краја народа нашег. И с тога управо и јесте од нреважног значаја резултат, који се при гласању тада показао. Против тога п таковога изборнога реда устао Је данашњи наш Синод, једаи део свештенства и мањина саборска. У одбрану свога становништва нозивљу се на ираксу, која је владала прилиеом избора за саборе од г. 1708. па до 1872. но којој је свештенство само за себе бирало своје иосланике. а световњаци опет своје за себе; затим тврде да се садашњи изборни ред противи црквеном канонизму „но којем за време улражњене столице Поглавице црквене није дозвољено у цркви уводити новотарије и доноспти законе"; дајс контрадикторан начелу црквено-јерархијскога иредставништва и његова заступства у сабору; 10 ) да није реципован по Синоду. 11 ) Оволико за сада, о изборном реду. А сад да вас у кратким нотезима упознам са питањем о избору Епископа. У XXII саборској седници од 11. маја 1870. на позив председника Арсенија Стојковића Епископа будимског. као администратора иатријаршије и митронолије српске прочптао је известилац „одбора за устројство саборско“ Др. Св. Милетић по том одбору израђено устројство, које је у чл, I. одређивало у саборски делокруг између осталог и уређење дијецеза, избор митрополита натрнјарха и владиш (Епископа), У чл. XVIII.

номно у оквиру и])етходно изданог закона створи, а за тим од више вдасти, а у овом сдунају од стране вдадара рескриптом или отинсом потврђена буду; рескриит пак јесте поводом од стране владе предложених уредаба нздани отпис владарски. Исто су то и превишња регаења или одлуке, јер се по садржају од рескрипта не разликују, већ само по спољашности и смислу. Автономне уредбе дакле на темељу српских народних привилегија и познијих државних закона владарским рескриптом задобијају законску моћ.* Др. Ж. Миладиновић; »Тумач,* увод, стр. 111. 9 ) види, »Српски Сион* 1899. бр. 41. ст]). 689. 10 ) Iћlсlет стр. 662. п ) »Српски Сион,* 1900. бр. 40. стр. 649.

ЈЕРАРХИЈА И БАРОД У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРOIIOЛИЈИ

77