Arhiv UNS — Crkveni listovi
парат-вотуму“ г. 1870., но зато сасвим одлучно Спнод записником својим од 30. сент. 1874 г., те је тако тај захтев народни сасвпм изостао нз саборског устројства, које има данас закониту моћ. Синод је то ираво задржао и на даље искључиво за себе. Но народ не нрестаје то нраво преко својих сабора н на даље тражпти и како изгледа неће то своје потраживање лако напустити, већ ће са законом у руци све дот.ге војевати за њ, докле га не добије. Ето, око чега се ломо наша копља, око чега се врзе наше трвење. Но да вам слика у свему буде јаснија, вратићу се на све ово и подробније вам нацртати све у -- другом писму. П. Б.
„ДАЋЕ БОГ“
(Возжићња приповетка)
Дошавши до рђаво углављених кухинских врата, застаде мало, да отресе ноге од снега, који је скоро са две стопе дебео на земљи лежао. Скиде шубару с главе, на убриса чистим пешкирићем својим знојавно чело. У то сиази у крај врата уза зид наслоњену метлу; дохвати је на стаде чистити снег са опанака н обојака. Затим нрође кроз кухину и отворн собња врата. Густа нара, помешана са неугодним задахом од кнсела купуса и насуља засопише га нри уласку у собу, да је морао за тренутак застати. „Е, па добро вече!“ рече, ногледавши у своју женицу, која се збунила око штедњака у соби, на коме клокташе у једном лонцу кисели купус, а у другом бели пасуљ. „Бог ти добро дао!“ одврати му добродушно домаћпца. „Јеси ли све удесио већ?“ „Све,“ одврати јој Милован спуштајућп сс полако на клуну у крај стола, а шубару с главе баци крај себе на креветац, на коме се двоје здраве дсчнце весело забављаху правећи луткс од крпа. „Оцо, оцо!“ кликнуше дечица скоро у један глас, „оће ли доћн скоро Бога?“ „’oће, децо, ’оће, само што није. Свој доброј деци, која слушају оца и матер, доћи ће вечерас Бога.“ „Оцо! ми слушамо Нају,“ рећи ће на то синчић му, који је био мало старији. „11 тебе, оцо!“ прогука мала Милица, зауставивши се у своме пословању. „Па добро, добро, децо !“ бдврати им отац; па се наже те нољуби и једно п друго. „Само треба увек да будете добрн.“ „Мп ћемо бити, увек добрн,“ одговараше му деца. „Па ’оће ли нам онда донети штогод Бога?“
80
„ДАЋЕ БОГ“