Arhiv UNS — Crkveni listovi
ЦРКВА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 1)
Прота Милан Ђурик и његов положај у цркви. Пред овогодшнњим Сабором Архијерејским поред осталих питања, било је на расправи и питање о подожају проте Ми.тана Ђурића у цркви. Познато је читаоцима нашим, да је прота Ђурић иоводом Пвандањског атентата пао под преки суд п у тамницу, и да је поред тешки тамнички мука осуђен на двадесет година робије у оковима и услед тога лишен и чина свештеничког. Начин којим је ово лишење чииа исцснирапо немило је дирнуо сваку душу хришћанску и жалосно одјекнуло у читавом православном свету. Високом милошћу Његовог Величанства Краља са осталим, невиним жртвама Иванданског атентата, нуштен је на слободу и прота Милан Ђурић. Тим самим јавило се и питање: како стојп са положајем проте Ђурића у клнру црквеном; је ли он доиста рашчнњен и може ли се вратитп на своје место. Јавно мнење уверено о невпностн ових жртава захтевало је, да се и према проти Ђурићу, као и према осталима, неиравда исправи и врати на свој пређашњи положај. И тако ово питање само се собом истакло и дошло пред Сабор; а и прота Ђурнћ захтевао је, да се врати на своје место са кога је насилно уклоњен, у тамницу бачен и осуђен, у толико пре, што су милошћу Владаоца све сметње томе уклоњене. Сви чланови Сабора Архијерејског били су убеђени у невиност проте Ђурића и вољни да исправе неправду учињену му овом страшном осудом. Пптање је било само о томе: како да се мотивише одлука саборска. У Сабору је било два мнења: једно, да се без сваке мотпвације прота Ђурић васпостави на своје пређашње место; а друго: ако је прота Ђурић правилно расчнњен и ако је то према канонима могло и требало да буде; онда тај чин мора остати у снази: а ако није све извршено што је по закону црквеном и канонима требало изврпштн и што тој осудп предходи, онда Сабор нема шта да одлучује и прота Ђурић има да се вратн на своје место. И после дуга саветовања нашло се, да прота Ђурић не само да није правнлно расчињен; но да није од надлежни извршено нп све оно што канони и закон црквени прописују: тако, поред осталог, није узета реч од оптуженог нити су духовни судови изрекли пресуду о расчинењу а они су једино према закону падлежни да о томе одлучују. И на том основу Сабор је донео одлуку: да ништа не стоји на путу, да се прота Ђурић поврати на свој пређашњп полржај, или да му се сходно опредјелење даде, и г. Митрополит дао му је благослов да може служити свету службу, и прота је Ђурић прву службу Божију одслужио у цркви Вазнесенској у Београду, на коју се стекло млого побожна света, пријатеља н поштоваоца његових п потом је ностављен за војног проту у Зајечару.
1 Постараћемо се да ова рубрика буде у иапред потпунија п псцринпја. Уреднпштво.
ЦРКВА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ
87