Arhiv UNS — Crkveni listovi

од њпх захтевано у онакој једној несрећној и безобзирној снтуацији. Највиша црквена власт имала је ау недавној прошиости слична примера какав положај треба да зузме те да ствари довде не дођу. У зајечарској побуни 1883 године осуђено је преким судом њих 6 свештеника на робију и у окове. Ондашња Влада тако исто тражила је од тадашњег Митрополита : да се сви осуђени преким судом свештеници лише чина; но Митрополит потпомогнут својом конзисторијом образложио је Влади, да их као политнчке кривце, на основу пресуде преког суда не може чина лшннти. нитн у опште што решавати но томе делу док су на издржању осуде; а кад издрже казну на коју су осуђени,’ надлежна духовна власт узеће у расуђење предмет њихове кривице; па ако нађе да их треба и духоиио осудити, она ће своју осуду над њима п изрећи сходно пропису канона и закона црквеног. И ма да је Влада остала при свом тражењу н у неколико иута то нонављала, Митрополит своје одлуке није хтео променити. Иосле неколико месеци Краљ помилује све који су осуђсни преким судом за ову побуну па и поменуте свештенике, и они су сви враћени на парохије, двоица су од њих после одликовани чином протојерејским, а један је био и председник суда духовног. Ово све износимо у том циљу, е да би се то нитање са канонског гледишта потпуно осветлило те да се у будуће онемогуће овакве појаве. У нас хвала Богу има сада каноничара с докторским динломама с тога се с правом од њих очекује, да ову ствар са канонског гледишта изведу на чисто колико у пнтересу безбедности свештеничке толико и ради тога, да би со ова пометња у свештенству и јавном мнењу, поводом ове ствари, разбистрила. То тражс виши интереси цркве и углед њених представника у Краљевини Србији који је новодом ове ствари млого претрпио и јако озлеђен. Одлазак неколнко Архимандрита у Хилендар. Нема Србина којп не зна за знамениту задужбпну Св. Саве и оца његова Симеуна Хилендар у Светој Гори и који се судбином његовом не интересује. Има више од 25 година како Краљеви Српски и све Владе поклањају велику пажњу овој светој задужбуни и настоје, да се управа над овом светом и милом задужбпиом преда у руке српских калуђера. По уставу св. Саве, којп је он сам за управљање овом задужбином нанисао, управу манастира саставља савет од четири калуђера, које браство из своје средине бира. У манастпру Хилендару има око 150 калуђера разни народности, но понајвише Срба Македонских, али је досада управа била у рукама калуђера који су вишс симпатисали Бугарима но Србији. И ако су и Краљ Србије и црквенп преставници указивали н моралну и материјалну помоћ манастиру и братству, ипак се нијс могло успети да се управа манастирска преда у руке српских калуђера. У години 1885 настојавањем Митрополита ТеодОсија и тадањег српског носланика у Цариграду г. Стојана Новаковића, отишло је неколико калуђера из Србије у манастир Хилендар у

ЦРКВА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ

89