Arhiv UNS — Crkveni listovi

намери, да се причисде браству и да оснаже број срискнх кадуђера у њему; но тај покушај за онда није успео и кадуђери којн су тамо отишди, наишавши на крајње небратски пријем ондашње управе манастирске, моради су се вратити у Србпју. Но ипак се није престадо радити на томе, да кадуђери Хидендарски дођу до убеђења, да су на погрешном путу, и да интерес Задужбине и братства захтева, да одустану од своји шовинистички претензија; но све до оддаска Његовог Ведичанства Краља Адександра у Хидендар, кадуђери хидендарски остадп су непристуини свакоме раздогу. И преосвећени Димитрије и Жички Вдадика Сава, у својим мисијама нису могди успети и ако су се тога ради више времена задржавади у Хидендару и св. Гори. Еадуђери Хидендарски у чпјим је рукама управа бида, нису хтеди оступити од своји претензија. Но живим настојавањем Његовог Ведичанства уз моћну потпору указивану постојано манастиру Хидендару, учиниди су, да су кадуђери хидендарскп најзад почеди са више обзира односити се према Србији, и примати у братство кадуђере Српске народности. По повратку епископа шабачког Димитрија, који је пр. дета однео у манастир Хидендар познату драгоцену заставу, коју је Његово Ведичанство Краљ Српски Адександар подарпо манастиру за спомен његове високе посете, некодико старих и виђених Архимандрита наших: Венијамин Љубостињски, Гавридо Буковски, и Вићентпје Сретењски, отишди су у манастир Хидендар да се причисде браству и посде некога времена, браство их је изабрадо у „савет управни“ и тако је данас, након дуга и нанорна рада управа знахмените српске задужбине Хидендара у рукама српских кадуђера. А за тај ведики успех, који је од огромног значаја за морадни угдед цркве и Краљевине српске, највећа је засдуга нашег мдадог Краља Адександра. Ми се надамо, да ће наши стари искусни Архимандрити знати, да одрже споразум браства и да мудрим руковођењем посдова, и управом манастирском оправдају очекпвање Сриске црквс, Краља и народа нашег. Кад су се тога патриотског задатка примиди они треба и да тај свакоме Србину драгоцени аманет н сачувају, чиме ће своје име у пдемену Српском овековечити. Свештеничка скупштина Удружено свештенство Краљевине Србије одржадо је 23 и 24 Августа пр. годишњу скупштину своју у Шапцу. Једанајес је година, како је засновано Свештеничко удружење. У почетку је оно показивадо више живота и пдодности у раду зато, што је тада Свештенство узимадо живљег учешћа у раду н старадо се о напретку удружења. Данас удружење може се рећи тек животари п одржава се вештачкнм а донекде и пренудним мерама. Нсистиче ди се само собом питање: за што је Свештенство тодико одаднидо према удружењу кад је оно иницијативом његовом и засновано. Удружење је ведика тековина нашег времена. То је установа коју свештенство треба да чува, негује и свима сидама одржава. Оно је истина

90

ХРИШЋАНСКИ ВЕСНИК