Arhiv UNS — Crkveni listovi

Чврсто држим ја дизгине И послушног коња гоним Кроз клисуре и долине, И о стене гласом звоним: Ох, где ли ћу наћи стана, Ко ли госта даљњег чека? Већ три ноћи и три дана, Како хитам из далека!“ Кроз грање се из шумарка Млаз светлости златне нија.. „Чија ли то звезда јарка Тако нежним блеском сија? Кога л’ она тако пази И у суморној овој ноћи? Куд ли шумски дух излази На пут светли у самоћи?" Ко гиганте из старине, Ко цареви српских шума, Клањају се сред тишине Бор и јела преко друма А у мирусве всељене, Кроз маглени вео таме, Манастирске бледе стене Погледаше мирно на ме. „Ој, давори светли двори Обитељп, скромна лика Сан ме мори, сан ме бори, Примате ли намерника? Примате ли са севера Где студена влада зима, Младог ђака, калуђера, С кротким срцем у грудима? И коњ срчан брже лети, И ко срдит поток стиже; Прелетесмо друм врлети И гле храм се бели диже. Крст се cnja. Три кубета, Ко три круне с неба гледе, Красује се црква света Пред чарима ноћи бледе. Отворте се тешка врата И вратнице и капије И примите даљнег брата Тихе избе и ћелије. Игумане старче мио. Има л' за ме одра кута

13

ДУХОВНА СТРАЖА

Бр. 1