Arhiv UNS — Crkveni listovi

Грешан сам се уморио Са трудна се враћам пута. Манастирске шкрипе двери Ко дух Божији да отвара. Чистим срцу. српској вери. Света врата од олтара И игуман из терема На дочек ми сам исходи; Таласа се поноћ нема, Златорог је месец води: Бела брада нежно сија, Ба грудима крст се блиста: Шири руке па их свија: И говори душа ччста: «Добро дошао брате драги, Господ нек ти даде мира Сан и покој и труд благи У тишини манастира!» Само звоно јекну тада, Кандила се запалише; И са вером кротка нада У души ми светлост слише Звезде плове све у миру, Ноћна роса тио пада; А у светом манастиру Божанствени покој влада;

М. Јошаница.

Мали псалми

Јерођакон Севасшујан

Уморан, клонуо са пута далека, Са чежњом хитам у твоја закриља, Господе; појмим: ту ме покој чека, Ту души наћ’ ћу светог изобиља. 0, Боже, Боже, мира и одмора Души ми треба; доста је у мракз^ Стазама грешним, преко стрмих гора Лутала. Ево сада твоју јаку Десницу тражи. 0, прими ме смерно; Милошћу својом заштити ме, Благи; Душа те моја љуби неизмерно! Ах, ја сам ко брод са сломљеним кљуном, Ал који хита у завичај драги Ко и ја Теби са љубављу пуном.

Бр. 1

ДУХОВНА СТРАЖА

14