Arhiv UNS — Crkveni listovi

А. П. Маљцев, протојереј руске цркве у Берлину бавио се 13 и 14 ов. мес. у Београду. Уважени прота је чувени руски литургичар, који је све црквено-богослужбене књиге превео на немачки језик. У Београду се бавио проласком за Палестину, куда путује ради поправкз здравља. У престоници је разгледао све знаменитости и био гост Њ. Впр, Господина Митрополита, ректора Богословије и овд. руског посланика. Походио је био и љубазно предусретнут у овд. руском клубу, и кућа г. Михаила Поповића, пароха и г.г проф, Богословије Домзнтијана и Доситија, који су га и пратили кроз Београд и ман. Ракозицу. Са Њ. Впр. Господином митрополитом прота Маљцев био је на прослави Универзитета, а са г. Рад. Ружичићем у Вишој Женској Школи. Г. Маљцев отпутовао је из Србије очаран гостољубљем свих са којима је дошао у додир за време свога краткога бављења у Србији. Г. Маљцев је прави Рус, прост, приступачан и весео у опхоЂењу; на лицу је написана доброта. Поред учености он је велики практички раденик. У Берлину је заснозао на имању што га је купило Браство св. Владимира. На имању је огроман цветњак и ту раде они Словени који дођу у Берлин па немају посла у току 3 недеље. Дневно примају 2 и по марке, ако иду на преноћиште у варош, а ако остају у друштвеном дому 2 марке. За скромну плату они овде имају и кост, тако да им претиче по 1 марка. Многи Србин радник и интелигентан био је гост уваженога проте Маљцева. Његовој заслузи припада отварање и многих руских цркава у Немачкој. Сретан му пут, а од Бога здравље да дуго дела и служи за углед.

Еписнопи за свој род. 18 оз. мес. на епископској седници у Карловцима поводом познатог хрватског оптужбеног акта донета је одлука, којом се изјављује жаљење над оним местима оптужбе, где се противно и историјској истини и стеченим и приз натим правима, лаком руком бришу и историска прошлост и карактеристична обележја српске цркве и народа, пориче име и порекло, и тим вређају најнежнији осећаји народни. Епископи најодлучније протестују против клевете, као да српска црква митрополије карловачке, њене установе и органи стоје у служби неке великосрпске пропаганде, којој је бајаги циљ насилни преврат и отцепљење од законите државоправне везе Краљевине Хрватске и Славоније, најзад су решили да се том преставком обрате владаоцу.

ДУХОВНА СТРАЖА

Бр. 1