Arhiv UNS — Crkveni listovi

нога уређења и свих прилпка у земљи и свестрано све продечили, наишли бисмо на много којечега нашта би имали право да пружимо прст да кочи наш правилниЈи развој и ток напредовања. На то he се морати указивати. Данас ми стојимо пред јасно одређеним задатком, да се ниво монашкога кадра подиже, али да се у исто време отклањају све баријере које му стоје на томе племенитоме путу, те да оно у ствари да оно што може и треба дати друштву. Рад на просвећивању монаштва јесте рад будућности и ми га предочавамо и са том мишљу ступамо у нову годину, бележећи га као програм рада не само за ову већ и за будуће- године. Кад би нам један део интелигенције пришао, наша би се ствар знатно помакла напред. Друга мисао са којом улазимо у нову годину јесте: да се монаштво множи и бројно увеличава. Бројност људи око свакога посла игра велику улогу, па тако је и у овом нашем послу. Прираштај монаштва код нас бива на три начина: при манастирима кроз искушеништво и преко Монашке Школе. Први начин већ није практичан, јер ће се њиме уводити у монаштво простији и нешколовани људи, а манастири још не могу да буду шксле за братство. Други начин је већ бољи и згоднији, јер he и? завода излазити школовани људи, упућени непос* /шо на њихов посао и у богословљу и у економији. Ми бисмо чак и даље пошли, да ученици бар неки Монашке Школе, по свршетку исте, проведу неко време у Богословији и слушају неке богословске предмете са богословима, док се Монашка Школа боље уреди и на виши ступањ подигне. Прво коло ђака ове школе изаћи he на крају ове године. Али њих нема много и прираштај монаха биће мали. У могућности је и трећи начин прираштаја монаха да богослови после свршенога школовања, као и удови свештеници, ступају у монаштво. Овим би монагаки кадар био појачан најзнатније и он се може само пожелети. Истичући ова два фактора као битна, од којих треба почети посао унапређења монаштва, приликом

1

ДУХОВНА СТРАЖА

Бр. 1