Arhiv UNS — Crkveni listovi

и неправда две су идеје, којс се никако н ни у колико не слажу, већ се на против узајамно искључују. Бог не може подједнако да поступи са човеком, који верује, и са оним, који је дрзак нарушилац закона. Божији суд не може бити један и исти према оној души, која стално тежи за својим моралним савршенством, и према оној, која се животињски ваља по блату страсти. Бог не може подједнако да поступи и према ономе срцу, које је испуњено и најблагороднијим осећајима, и према срцу, које је за свако добро и тупо и хладно. Праведни Бог не може подједнако да суди и јунаку, који се жртвује за отаџбину и браћу, и према зликовцу, који каља своје руке крвљу свога ближњег. Божанска правда захтева: да се први награде, а други казне. Но да ли ми на земљи налазимо оваку праведну награду и казну? О, колико се пута рађа сунце само за неправедне, и колико ли пута пада киша само за грешне?! Зар често „сиромашни Лазари“ не леже у ранама умирући од глади, и зар богаташи зато не говоре: „душо, имаш многа блага за године многе, па једи, пиј и весели се.“ Зар често Божје Претече не стењу и не јаучу у оковима, а бесрамни Ироди не пирују на престолима? Зар често добри Јосифи не посрћу под теретом оговарања, а праведни Авељи зар не падају под братоубилачком руком разних Кајина ? Колико ли се пута истина изврће, правда гази, озбиљност презире и врлина гони, а напротив: лаж шири, неправда снажи, неспособност унапређује и зло господари! Ну, ако је Бог праведан, а није могуће да је он неправедан, и ако се човечији живот ограничава само овде на земљи те нема ништа и ничега тамо иза гроба, - онда зашто одозго не пада ватра као на Содом и Гомор? Зашто не бивају потопи, па да се у дубинама дави непобожност, неправда и поквареност ? Зашто да страда врлина и невиност, а зло

ДУША И ЊЕНА БЕСМРТНОСТ

75