Arhiv UNS — Crkveni listovi

нетачно схваћене хришћанске истине, па да успостави прави смисао оних истина, које су биле рђаво тумачене. Спиритизам дакле не учи ништа ново. Али зар је маленкост, кад се јасно и непобитно доказује да иостоји душа, и да она преживљује тело ; да и после телесне смрти, душа задржава своју индивидуалност, да је неумрла, да има казна и награда на оном свету ? Многи у то све верују, али, обузети неком неизвесношћу, говоре ипак у себи: „Али ако то не постоји?!“ Колико их је загрезло у безверство, јер им је будућност била представљена у облику, који се је противио њиховој увиђавности. Није ли зар ништа за човека, који се колеба у вери, кад узмогне себи рећи: „Сад сам сигуран ?!“ Не значи ли зар то ништа за слепца, ако опет прогледа ? Чињеницама и логиком одстрањује спиритизам мору сумње, те враћа вери оне, који се од ње беху удаљили. Он нам одкрива невидљиви свет, који нас окружује и усред којега, ми и не слутећи, живимо; упознаје нас са условима cpehe или несреће, што нас чекају, предочавајући нам као примере оне, који су живели на земљи; објашњава нам узроке наших земаљских патња и средство, којима их можемо да ублажимо. Буде ли се спиритизам довољно раширио, наступиће услед тога распад материјалистичких доктрина, које неће онда моћи да одолевају очевидностима. Уверен о величини и важности будућег свог постојања, које је вечно, и поређујући га са неизвесношћу земаљског живота, који је толико кратак, уздиже се човек мишљу над сићушне људске обзире; познавајући узрок и сврху својих невоља, уверен да су исте средство, које води бољем стању, подноси их стрпељиво и с преданошћу. Примери оних, који долазе с оне стране гроба, и који нам описују своје радости и болове, доказују нам не само да има будући живот, већ уједно и то, да правда божја не оставља без казне ниједно опако дело, као што не оставља ниједну

80

СПИРИТИЗАМ