Arhiv UNS — Crkveni listovi

И много зл©рекаца еа вођством у руци, и Бога распетог у њима; И много злодетеља под скерлетном тогом сла.ве ? . м Бога распетог у њима; Видео сам синове збунтоване против Оца, и Оца сервилног измећара свновима. Но највеће што сам видео, то није човек без греха, но човек, који свесно и вољно искупљује свој грех. Дизање пониженог Бога једина је ствар, која ми се учинила већа и од Бога, а несравњено већа од зедље. И видео сам близанци моји, вкдео сам свуда нокте Луцкферове, ма да ретко без рукавица; и рогове његове, ма да ретко без калпака; и безбојне очи његове, ма да ретко без бојених наочари; и ледено лице његово, ма да ретко без топле маске; и мач у руци његовој, ма да ретко без крста; и маслинову грану мира на грудима његовим, ма да ретко без отровне стреле; и нарцис љубавч за солуфама његовим, ма да ретко неоплетен зааијама. Великим страхом испунише се зелени бороби, и жуте лнсице, и шарене тице, и окате рибе у сребрном језеру, па опет упиташе Вран Гаврана: Па je ли те твоје путовање са сунцем учииило блаженијим и богатијим, Враке Близанче? Одговори Вран: * — Да се сав снег у шећер претвори, а сва киша у малвасију, горчина душе моје не би била заслађена. Јер душа моја не жели сласти споља, нити жели да пије сласт, но да поји слашћу. Да се сва прашина под ногама мојим у смарагд претвори, и све лишће на дрвећу у дијамант, богаство моје не би се умножило. Јер душа моја не очекује богаство споља. Њена је жеља њен крст да себе обогати собом а не.оделом. Да ми се све ласкаве речи кажу, све почасти укажу и сви престоли даду, ништа не би могло смањити жалост моју осим душе, које би се додале

РЕЧИ О СЕЕЧОВЕКУ