Arhiv UNS — Crkveni listovi

постоји један виши духовни свет, који стоји у непосредном додиру са овим физичким светом. Закључак од ове истине јесте, да ће мо и ми по смрти бити чланови тога вишег, спиритуалног света. Стотине и хиљаде и стотине хиљада примера појава духова, почев од појаве Самуила цару Саулу па до спиритистичких појава нашег времена, које су проучили и објавили научници и философи: Крукс, Фехнер, Ломброзо, Џемс и други, престављају једну јаку емпиричку и научну подлогу за веру у бесмрће. Спиритизам ништа друго није до покушај, да се опитом докаже главна истина вере хришћанске, и сваке вере, бесмртност. То захтева модерно време. Модерки начин мишљења Захтева да се све документује као истина опитним научним сазнањем. Модерни људи не ће да верују док не виде и не чују и руке своје у ребра васкрслих не положе. То има и своју добру страну. Но то показује и огрубели смисао за један више идеолошки начин сазнања. Људи су и пре Христа и пре организованог и раширеног спиритизма веровали у живот човека после смрти. Прости људи су долазили до те вере инстиктивном слутњом, а философи још и логиком ствари. И у нашем срцу као и у срцу наше браће старих Египћана и Индијанаца, постоји та инстиктивна слутња зажежена у нама од почетка као највеће пророштво највеће стварности, која има да дође. И у нашу памет као и у памет наше браће старих философа свих народа, може се сместити та иста логика ствари, по којој смрт не значи прекраћење, но измену и продужење живота. Инстинктом су прво људи наслућивали све велике ствари, које су доцније пронађене. Инстинктом вођен Колумб је пронашао нову земљу, Стефексон желез ницу, а трговац Шлиман стару Троју и Пријамово благо. Инстинктом су људи наслутили и подземну вожњу и ваздушну лађу. Бергсон, савремени француски философ, инстикктом доказује бесмрће човечје

О ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ

4